Vršnjačka podrška društvenom uključivanju

12. avgusta 2016.

Moje pravo - Vaša obaveza

Tokom 2015/16. godine, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S sprovela je niz aktivnosti sa Panelom mladih Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koje su promovisale vršnjačku podršku u ostvarivanju prava na život u porodici i prava na obrazovanje za decu sa smetnjama u razvoju. Mladi panelisti i panelistkinje iz Niša, Topole, Novog Sada, Kraljeva, Bujanovca, Novog Pazara, Bačkog Gradišta, Sombora, Babušnice, Grebenca i Beograda su u svojim lokalnim sredinama organizovali radionice i prezentacije za svoje vršnjake/inje, nastavnike/ce, školsko osoblje aktiviste/nje, organizacije civilnog društva i zainteresovane pojedince/ke kako bi im približili položaj dece sa smetnjama u razvoj i podigli svest o važnosti društvenog uključivanja. Prezentacijama koje su vodili mladi panelisti/kinje prisustvovalo je preko 440 učesnika/ca.

Danas se obeležava Međunarodni dan mladih. MDRI-S želi da skrene pažnju na važnost vršnjačke podrške društvenom uključivanju i da još jednom zahvali aktivistima i aktivistkinjama Panela mladih Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji učestvuju u kreiranju ravnopravnog i inkluzivnog društva.


Ovom prilikom, prenosimo tekst koji je napisala Tijana Milonjić (15 godina), aktivistkinja Panela mladih PZR

Deci, pa i odraslima je porodica najvažnija stvar. Kada bi me neko pitao šta meni znači porodica, rekla bih dve reči: ljubav i podrška, jer moja porodica je tu da me podrži i voli bez obzira na to kakva je situacija. Po mom mišljenju, to je potrebno svakom detetu, pogotovo deci koja su u težoj i lošijoj situaciji.

Prema podacima, u Srbiji se u domovima socijalne zaštite za decu nalazi oko 60% onih kojima je podrška najpotrebnija – deca sa smetnjama u razvoju. Ti domovi im ne pružaju ni uslove kakve bi takve ustanove trebalo da pruže, a kamoli ljubav. Prvo bi trebalo popraviti higijenu u domovima, a onda i atmosferu. Kada bi atmosfera bila porodična i prijatna, deca bi se osećala kao da su kod kuće, kao da negde pripadaju. To bi poboljšalo njihov razvoj i napredak.

Deca sa smetnjama u razvoju imaju ista prava na školovanje kao i svi njihovi vršnjaci samo oni ta prava ostvaruju na malo teži način. Uz malo truda, inkluzivni program obrazovanja mogao bi da se održava u svim školama Srbije. Deca sa smetnjama u razvoju bi sa svojim vršnjacima mogla da se druže, igraju, uče i time bi se brže razvijala. Ljudi i deca treba da shvate da je i njima potrebna ljubav i pažnja, jer su pored zdravlja, hrane i vode, to dve najvažnije stvari potrebne svakome za život.

Kada bi ljudi kada čuju „deca sa smetnjama u razvoju“ malo više obratili pažnju na  „deca“  nego na „smetnje u razvoju“ svet bi bio bolje mesto. I za decu i za druge ljude.

Tijana Milonjić

Panel mladih PZRAktivnosti su realizovane u okviru projekta „Deca sa smetnjama u razvoju u rezidencijalnim ustanovama kao žrtve višestruke diskriminacije“ a uz podršku Evropske unije, u okviru programa Civil Society Facility 2013.