Publikacija PRAVO DA DONESEM ODLUKU

17. marta 2013.

Pitanje lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom predstavlja važan korak u realizaciji ljudskih prava, a postojeći zakonski okvir i praksa u Srbiji u ovoj oblasti su zastareli, često diskriminatorni i prevaziđeni u smislu zaštite prava osoba sa invaliditetom, pune participacije i prava na donošenje odluka. Lišavanje poslovne sposobnosti predstavlja gubljenje svih građanskih i političkih prava i uopšte ozbiljno kršenje ljudskih prava. Kako je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i time preuzela međunarodnu obavezu usklađivanja zakonodavstva i ozbiljne reforme unapređenja prava osoba sa invaliditetom, smatrali smo da su stvoreni uslovi za otpočinjanje dijaloga i debate o ovom pitanju.

U okviru projekta „Stvaranje pravnog okvira i aktivnosti zastupanja u cilju unapređenja realizacije prava dece i odraslih sa invaliditetom u Srbiji“ nastala je publikacija Pravo da donesem odluku – pitanje lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji i preporuke za dalji rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva i prakse sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. U publikaciji predstavljamo osnove problema lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom, domaći i međunarodni zakonski okvir, kao i iskustva iz regiona u naporima reformisanja sistema i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Takođe, predstavljamo i lične priče nekoliko porodica iz Srbije koje su svoju decu lišile poslovne sposobnosti i njihovo iskustvo tokom tog procesa, nivo informisanosti i posledice na svakodnevni život.

Preuzmite publikaciju PRAVO DA DONESEM ODLUKU (pdf 2.74 mb)
Autorka: Kosana Beker
Izdavač: Inicijativa za inkluziju VelikiMali
Maj 2010.
Uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i Civil Rights Defenders

Postojeće zakonske mogućnosti, ne predstavljaju mere zaštite i podrške, već se po svojoj prirodi svode na uskraćivanja prava i sloboda. Izbor koji zakon predviđa – potpuno ili delimično lišenje poslovne sposobnosti ne odgovara potrebama koje se javljaju u životima osoba sa invaliditetom. Zakonske odredbe, postupci i procedure u kojima se licu koje nije u mogućnosti da se stara o svojim interesima postavlja staratelj/ka i razmatra pitanje njegove ili njene poslovne sposobnosti, moraju se zasnivati na poštovanju principa koje postavljaju međunarodni standardi u ovoj oblasti. Za usklađivanje našeg zakonodavstva sa ovim standardima, potrebno je izmeniti postojeća pravna rešenja. Neke od mogućnosti su:

  • Ukinuti potpuno lišavanje poslovne sposobnosti i predvideti alternativne mere – potpuno lišavanje poslovne sposobnosti treba ukinuti. Umesto ove mere, treba predvideti niz alternativnih mera koje bi mogle da se primene kada je nekoj osobi potrebna društvena podrška. Jedna od alternativa je delimično lišavanje poslovne sposobnosti, odnosno delimično/prilagođeno starateljstvo koje može da se uredi tako što bi sud u svakom pojedinačnom slučaju određivao oblasti u kojima je nekoj osobi potrebna podrška, a u svim ostalim životnim oblastima bi se zadržavala poslovna sposobnost.
  • Poštovanje ljudskih prava i najbolji interes osobe sa invaliditetom – poštovanje ljudskih prava i jednakosti treba da bude osnovni princip, Potrebno je propisati da je sud obavezan da vodi računa o najboljem interesu osobe kojoj je podrška potrebna. Takođe je nužno predvideti obavezu da se, u okviru mera predviđenih zakonom, uvek primenjuje ona mera koja najmanje zadire u privatni život i najmanje je restriktivna za osobu kojoj je potrebna podrška.
  • Postupak lišavanja poslovne sposobnosti – neophodno je ustanoviti jasna pravila o dokazima koji su relevantni za pokretanje postupaka i na taj način isključiti diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, imajući u vidu da u dosadašnjoj praksi invaliditet najčešće predstavlja pretpostavku o osnovanosti ispitivanja mogućnosti odrasle osobe da se stara o sebi. Treba jasno propisati da samo postojanje invaliditeta nije i ne može da bude osnov i razlog za pokretanje postupka.
  • Učešće u postupku i uvažavanje mišljenja osobe sa invaliditetom – propisati da punoletna osoba mora da bude na vreme obaveštena i da ima pristup svim relevantnim informacijama o pravnim radnjama u postupku lišavanja poslovne sposobnosti (određivanja poslova za koje je podrška neophodna), da joj budu objašnjeno kakva su joj prava na način koji može da razume, osigurati osobi da bude prisutna na ročištima i da bude saslušana na način na koji uobičajeno komunicira.
  • Starateljstvo – potpuno reformisati starateljstvo, preispitati ovlašćenja organa starateljstva i izmeniti propise u skladu sa realnim potrebama i međunarodnim standardima.
  • Vremensko ograničenje odluke – dosadašnja praksa u Srbiji je da se odluka o lišenju poslovne sposobnosti donosi na neodređeni (i neograničeni) vremenski period. Treba propisati obavezno preispitivanje odluke u određenom vremenskom intervalu.
  • Ukinuti automatsko lišavanje osnovnih prava – nema nikakvog opravdanja da osoba koja je lišena poslovne sposobnosti bude automatski lišena nekih osnovnih prava, a posebno prava na raspolaganje imovinom, na zaključenje braka, odluku o rađanju dece, pravo glasanja, pravo na pristup sudu, pravo na izbor mesta stanovanja i slično.
  • Pravo na žalbu – osoba o čijoj se poslovnoj sposobnosti/potrebnoj podršci odlučuje mora da ima pravo žalbe na svaku odluku u sudskom i upravnom postupku. Potrebno je obezbediti besplatno i obavezno zastupanje osobe u tim situacijama.
  • Obavezna edukacija stručnih radnika – neophodno je predvideti i obezbediti uslove za edukaciju sudija i sutkinja u vanparničnim postupcima, kao i zaposlenih u organu starateljstva. Potrebna je senzibilizacija za probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju, a svakako i upoznavanje sa međunarodnim dokumentima i standardima, kao i dobrim praksama koje su razvijene u regionu.