Publikacija „Moj sin Stefan“ autorke Snežane Lazarević

Obaveštavamo vas da je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije - MDRI je u saradnji sa Inicijativom za inkluziju VelikiMali u u okviru projekta "Prevazilaženje marginalizovanosti kroz uzajamnu podršku: porodice za inkluzivno obrazovanje i poslovnu sposobnosti", podržanog od strane Međunarodnog kluba žena (International Women Club) izdala publikaciju Moj sin Stefan - Iskustvo porodice decaka sa autizmom uključenog u redovno obrazovanje koju je napisala Snežana Lazarević, Stefanova (i Marijina) majka, aktivistkinja MDRI Srbije i organizacije VelikiMali i zastupnica inkluzivnog obrazovanja i prava dece i osoba sa invaliditetom. Moj sin Stefan - iskustvo porodice dečaka sa autizmom uključenog u redovno obrazovanje (pdf, 1.19 MB). Kako je i zašto je nastao ovaj tekst Kada je počelo Stefanovo školovanje, po prvi put sam poželela da opišem njegovo ponašanje i funkcionisanje da bih njegovoj učiteljici olakšala rad sa njim. Taj prvi tekst nikada nije bio u potpunosti završen, između ostalog i zbog toga što je učiteljica Zejna vrlo brzo uspela da sa njim ostvari takav kontakt i razumevanje da joj objašnjenja ove vrste nisu bila potrebna. Tek kada smo se suočili sa predmetnom nastavom i kada je Stefan trebalo da se prilagođava mnogo većem broju nastavnika i nastavnica koji su radili sa njim, ponovo sam pokušala da opišem svoje dete, jer sam smatrala da u kratkim pojedinačnim susretima sa njima neću biti u stanju da kažem sve ono što mislim da je važno da znaju. I tako su tokom oktobra 2008. godine Stefanovi nastavnici/ce dobili tekst koji je poslužio kao osnova ove publikacije. Kasnije sam takođe pisala članak o njegovom obrazovanju za Bilten o inkluzivnom obrazovanju koji je objavljen od strane Inicijative za inkluziju VelikiMali i MDRI Srbije. Spajanjem ova dva teksta, uz neke dodatke, nastala je konačna verzija. Kao najveća inspiracija, poslužila mi je knjiga autorke Patriše Haulin o odraslim, „visokofunkcionalnim“ osobama sa autizmom. Do sada, naša porodica nije imala sistemsku podršku društva i nismo uključeni u sistem socijalne zaštite, jer je neophodan preduslov za to bila „kategorizacija“ ili razvrstavanje dece sa smetnjama u razvoju. Iz straha da bi mu ovaj postupak ugrozio mogućnost redovnog obrazovanja, nikada se nismo odlučili na taj korak. Sa druge strane, uvek smo imali podršku pojedinaca koja nam je bila neophodna da bi prevazišli sve prepreke na koje smo nailazili i ovom prilikom želim da se zahvalim svima koji su nas podržali kada nam je to bilo potrebno. Ono što mi je takođe važno da naglasim jeste da se od vremena kada smo mi počeli da se suočavamo sa Stefanovim teškoćama mnogo stvari promenilo i da sada postoji zakonski okvir koji pruža kvalitetnije mogućnosti uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u život zajednice. Usvojeni su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, u skupštinskoj proceduri je Zakon o socijalnoj zaštiti, doneti su važni podzakonski akti. U međuvremenu, dok primena nabrojanih zakona i pravilnika ne bude u potpunosti zaživela, nadam se da naše iskustvo može biti korisno drugim roditeljima dece sa smetnjama iz autističnog spektra, kao i njihovim nastavnicima. Publikacija je nastala u okviru projekta „Prevazilaženje marginalizovanosti kroz uzajamnu podršku: porodice za inkluzivno obrazovanje i poslovnu sposobnost“ koji je realizovala Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije – MDRI u saradnji sa Inicijativom za inkluziju VelikiMali a uz podršku International Women's Club.

Tour the one in question http://www.writemyessay4me.org/ task portal.