Smrt u Veterniku direktna posledica torture nad osobama sa mentalnim smetnjama

30. maja 2016.

Soba za izolaciju, dom Veternik, arhiv MDRI-SSkoro deceniju nakon izveštaja  „Mučenje kao lečenje: Segregacija i zloupotreba dece i odraslih sa posebnim potrebama u Srbiji“ koji je organizacija Mental Disability Rights International objavila 2007. godine, Republika Srbija nije učinila ništa da osobe koje žive u zatvorenim institucijama zaštiti od nečovečnog i ponižavajućeg postupanja. Izostanak reakcije na ovakav tretman korisnika posebno zabrinjava s obzirom da su nakon ovog izveštaja usledila upozorenja brojnih domaćih i međunarodnih organizacija na nezakonitost primene mera izolacije i vezivanja osoba sa mentalnim smetnjama. Situacija u Domu Veternik istaknuta je kao veoma alarmantna, što je kulminiralo kada je korisnik S.T. (22) izgubio život u požaru dok je bio zaključan u jednoj od soba za izolaciju korisnika.

„Dom Veternik je, uprkos brojnim upozorenjima, nastavio sa praksom izolacije korisnika  što nesumnjivo predstavlja torturu, a zbog čega je ovom prilikom jedan mladić izgubio život – istakla je Dragana Ćirić Milovanović, izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S.  „Ukoliko nadležni organi bez odlaganja ne pokrenu krivične postupke protiv svih odgovornih lica, uključujući  osobe u nadležnim pokrajinskim i republičkim organima koji nisu reagovali na ukazane nepravilnosti, i u potpunosti ne zabrane dalju primenu izolacije nad osobama sa mentalnim smetnjama bićemo prinuđeni da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava i drugim međunarodnim telima kako bi sprečili da se ovakva situacija ponovi “.

Vlada Republike Srbije oglušila se na upozorenja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, koja je u svom izveštaju o stanju u ustanovama socijalne zaštite 2012. godine ukazala na zabrinjavajuću situaciju u Domu Veternik. Nakon toga, vlasti su se oglušile i na upozorenja i preporuke da se prekine sa praksom izolacije korisnika koje su uputili Zaštitnik građana i Nacionalni mehanizam za prevenciju torture kao i Evropski komesar za ljudska prava, a što je Skupština Republike Srbije uvažila i podržala u svom Zaključku povodom razmatranja izveštaja o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu[1] (RS broj 74, u Beogradu, 23. oktobra 2014. godine):

„…Polazeći od ocene Zaštitnika građana da je u rezidencijalnim ustanovama socijalne zaštite određen broj dece sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama smešten u izolaciji, a imajući u vidu stav Komiteta UN protiv torture da izolacija osoba sa teškim ili akutnim mentalnim smetnjama nije dozvoljena, kao i stav Specijalnog izvestioca UN za torturu da osamljivanje tih lica, u bilo kom trajanju, predstavlja surovo, nečovečno ili ponižavajuće postupanje, Narodna skupština obavezuje nadležne državne organe na preduzimanje svih raspoloživih mera da rezidencijalne ustanove socijalne zaštite prestanu sa praksom držanja u izolaciji dece sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama.“

Nakon svega, ostaje nam da se zapitamo šta još treba da se dogodi da Vlada Republike Srbije prestane da ignoriše svakodnevno zanemarivanje i zlostavljanje osoba koje se protiv svoje volje nalaze u velikim rezidencijalnim institucijama.

Saopštenje možete preuzeti ovde.

[1] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/ostala_akta/2014/RS74-14.pdf