Na udaru institucionalnog i partnerskog nasilja

10. januara 2019.

Žene sa mentalnim invaliditetom koje su smeštene u rezidencijalnim ustanovama izložene su višestrukoj diskriminaciji, ali i pojačanom riziku od nasilja, od koga ne samo da ne postoji adekvatna zaštita, nego se ono neretko i normalizuje.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u kolektivnom smeštaju u Srbiji nalazi se 18.250 osoba, a polovinu od tog broja čine žene i devojčice. Kako pokazuje istraživanje Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, koja je ispitivala iskustva žena sa mentalnim invaliditetom i rodno zasnovano nasilje u rezidencijalnim ustanovama, žene i devojčice sa invaliditetom izložene su nasilju i od svojih partnera unutar kolektivnog smeštaja, dok se njihovim iskazima često ne veruje ili se pretpostavlja da nisu svesne nasilja koje trpe.

Tokom monitoringa ustanova za decu i omladinu koji je MDRI-S sproveo 2012. godine, prepoznato je da među zaposlenima nema razumevanja za potrebe žena i muškaraca da stupaju u partnerske i seksualne odnose. U njihovoj studiji „Ovde i zidovi imaju uši“ navode se reči osoblja da je „seksualnost kod korisnika ugašena“, što ukazuje na nizak nivo svesti o potrebama korisnika. U analizi se ističe da zaposleni smatraju da korisnici nisu svesni svoje seksualnosti te da nemaju osećaj stida, i da stoga nema potrebe za odvajanjem muških i ženskih prostorija. To je jedan od razloga što u nekim domovima mladići i devojke spavaju u istim sobama, što otvara prostor za zloupotrebe i zlostavljanje žena i devojčica.

Život u rezidencijalnoj instituciji je sam po sebi vid nasilja, jer ga odlikuje nedostatak privatnosti, nemogućnost donošenja odluka o sopstvenom životu, društvena isključenost i nepoštovanje osnovnih ljudskih prava i dostojanstva osobe – kaže za Danas Maja Popović, istraživačica Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S. Uskraćivanje prava na informisano odlučivanje o važnim životnim pitanjima, ističe ona, degradira i ponižava žene kao ravnopravna ljudska bića. Time ih dodatno dovodi u rizik od različitih prisilnih intervencija kao što su izolacija, prekomerna upotreba lekova, uzimanje kontraceptivnih sredstava bez pristanka, sterilizacija, prisilni abortusi i odvajanje od deteta.

Žene sa mentalnim invaliditetom u kolektivnom smeštaju, pored institucionalnog nasilja koje preživljavaju, nasilju od drugih korisnika, zaposlenih ili osoba van ustanove, izložene su i u većem su riziku od partnerskog nasilja na koje još uvek ne postoji adekvatan sistemski odgovor. One u velikoj meri ne prijavljuju nasilje jer često i same budu kažnjene što su uopšte pokušale da nekome ispričaju šta im se desilo. Tako se najčešće odlučuju da ćute i trpe, jer su prinuđene da žive sa svojim nasilnikom u zatvorenoj rezidencijalnoj instituciji – objašnjava Popović.

Poseban problem predstavlja to što se nasilje u ovim ustanovama normalizuje i što zaposleni često nemaju adekvatne odgovore na situacije nasilja koje se dešavaju. Iako je svaka ustanova za smeštaj dece i odraslih u obavezi da formira interni tim za postupanje u slučajevima nasilja, ovaj mehanizam je korisnicama „nedovoljno vidljiv“ ili „nepoznat“. Obaveza ustanove, objašnjava Popović, bila bi da jasno i javno istakne imena članova internog tima za sprečavanje nasilja, koji moraju biti dostupni 24 sata, i njihove brojeve telefona. Članovi tima moraju biti na raspolaganju 24 časa dnevno. 

Svaka rezidencijalna ustanova stvara svoju „institucionalnu kulturu nasilja“ te rešenje za ovu kompleksnu problematiku treba tražiti u planiranju i kontinuiranom radu na procesu deinstitucionalizacije u Srbiji, kroz obezbeđivanje održivosti usluga u lokalnoj zajednici koje imaju multidisciplinarni pristup, a fokusirane su na osobu sa invaliditetom. Život u zajednici nije samo obezbeđivanje stambenog prostora u boljim životnim uslovima, već obezbeđivanje pristupa svim pravima, faktičku ravnopravnost pred zakonom, uključivanje u programe zaštite od nasilja nad ženama, osnaživanje žena i jačanje samozastupničkih inicijativa – zaključuje Popović.

Preuzeto sa  Danas.rs