Informisani pristanak žena sa mentalnim invaliditetom

9. јуна 2020.

Zdravlje je veoma važno svakome od nas, ali je to ujedno oblast u kojoj većina nema dovoljno znanja. Zbog toga se obraćamo lekarima/kama, apotekarima/kama i drugom medicinskom osoblju, kako bismo dobili informacije o zdravstvenom stanju, eventualnoj terapiji, prognozi u vezi sa dužinom trajanja oporavka, efektima terapije i slično. Na kraju, nakon dobijanja svih relevantnih informacija, sami odlučujemo da li ćemo se lečiti i kako ćemo se lečiti. Slične informacije su nam potrebne i kada nismo bolesni, na primer u vezi sa zaštitom reproduktivnog zdravlja, trudnoćom, korišćenjem kontracepcije. Pacijent/kinja ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika/ce blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu/joj je potrebno za odlučivanje o pristanku ili nepristanku na predloženu medicinsku meru.

Informisani pristanak podrazumeva poštovanje odluke osobe koja je doneta bez prisile ili ubeđivanja na osnovu pruženih relevantnih informacija o medicinskom tretmanu (priroda tretmana, svrha, rizici, potencijalne koristi i dostupne alternative). Informisani pristanak se odnosi i na sposobnost pojedinca da razume date informacije, odnosno, da shvati informacije i proceni njihovu relevantnost u konkretnoj situaciji.

Žene sa mentalnim invaliditetom, posebno one koje žive u rezidencijalnim ustanovama, najčešće su lišene poslovne sposobnosti i oduzeta im je mogućnost da odlučuju o bio kom aspektu svog života, uključujući i odluke koje se tiču njihovog zdravlja. Prema dostupnim podacima, u decembru 2018. godine, u ustanovama za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom bilo je  1.969 žena. Žene sa invaliditetom lišene poslovne sposobnost, osim što veoma često nemaju mogućnost da se adekvatno informišu o mnogim pitanjima koja ih se tiču, ne mogu samostalno da odlučuju o svom reproduktivnom i seksualnom zdravlju, odnosno, o tome da li će koristiti kontracepciju, da li će roditi dete ili neće. O tome, u njihovo ime, odlučuju staratelji/ke.

Istraživanje sprovedeno tokom 2016/2017 pokazalo je mnoga kršenja prava žena sa mentalnim invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama, uključujući i kršenja prava da samostalno odlučuju o svom telu, seksualnosti i roditeljstvu:

  • Čim dođeš u dom, stave ti spiralu. I to je to. One koje ostanu trudne, abortiraju. Žena koja živi u ustanovi.
  • One se generalno ne pitaju. Pitaju se njihovi staratelji o obliku kontracepcije, a po preporuci ginekologa. Znači, one odu na pregled i on odredi. Mladim devojkama se daju tablete, a starijim ženama se stavlja spirala. Zaposlena u ustanovi.
  • Majka je insistirala da se njoj (ženi sa mentalnim invaliditetom koja je smeštena u ustanovi) nakon porođaja uradi sterilizacija. Pokušavali smo da je odgovorimo od toga, da se to ne radi, da niko neće prihvatiti. Jedva smo je odvratili od tih misli… Zaposlena u ustanovi

U ustanovama nema razumevanja za potrebe žena da stupaju u partnerske i seksualne odnose, rasprostanjeni su mnogi stereotipi i predrasude u vezi sa njihovom seksualnošću i sposobnošću da samostalno odlučuju, kao i u vezi sa roditeljskim kapacitetima. Pored toga, u ustanovama žene i muškarci često spavaju zajedno u sobama, što dovodi žene u opasnost od nasilja, zlostavljanja i zloupotrebe.

Informisani pristanak na abortus podrazumeva da se ženama moraju pružiti razumljive, tačne i nepristrasne informacije o prekidu trudnoće, kako bi se osigurao njihov puni i informisani pristanak. To ne uključuje pristrasno savetovanje ili navođenje, kao ni prisilno pružanje informacija koje žena ne želi da dobije, poput prinudnog gledanja ultrazvučnog snimka. Informisani pristanak je ključan da bi se osiguralo da žena koje se odluče na prekid trudnoće, razumeju sve različite aspekte ove medicinske intervencije.

Davanje kontraceptiva bez informisanog pristanka, prinudni abortusi i prisilne sterilizacije predstavljaju ozbiljne povrede ljudskih prava žena sa invaliditetom, kojima se narušava ostvarivanje prava na informisani pristanak, na dostojanstvo, na fizički integritet, na život bez nasilja, brigu o svom zdravlju i telu, kao i pravo na ispoljavanje seksualnosti i roditeljstvo.

Autoke: Valentina Lepojević i Maja Mirkov, FemPlatz

Ovaj tekst nastao je uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja nad ženama u okviru projekata „Pristupačnost usluga ženama sa invaliditetom koje su preživele nasilje u rezidencijalnim ustanovama“ koji sprovode Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i udruženje građanki FemPlatz.