COVID-19 i žene sa mentalnim invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite

2. јуна 2020.

U Srbiji ima 57 ustanova za odrasle i starije, uključujući i domove za smeštaj osoba sa invaliditetom i 17 domova za decu i mlade, u kojima je smešteno 14.512 osoba, kao i 229 privatnih pružalaca usluga čije usluge koristi 8.617 osoba. Zaključno sa 31. majem 2020. godine, u 15 ustanova socijalne zaštite i domova za smeštaj odraslih i starijih, kod 114 korisnika/ca i 30 zaposlenih potvrđeno je prisustvo virusa COVID-19. Treba ukazati da je broj zaraženih korisnika/ca i zaposlenih bio znatno veći, na primer tokom aprila 2020. godine svi korisnici/ce i zaposleni u ustanovi za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom u selu Trbunje kod Blaca, bili su pozitivni na korona virus. Zvanični podaci pokazuju da broj izlečenih korisnika/ca ustanova socijalne zaštite iznosi 497, a broj izlečenih zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite je 185.

U mnogim ustanovama živi veliki broj ljudi na malom prostoru, često sobu deli po šestoro ili više korisnika/ca, a neke ustanove imaju i do 900 osoba na smeštaju. Higijenski uslovi u mnogim ustanovama nisu na zadovoljavajućem nivou, kupanje korisnika/ca često je organizovano jednom nedeljno i to grupno, kao i pranje garderobe, a poznato je i da je broj zaposlenih nedovoljan u odnosu na potrebe, te da su korisnice ustanova često angažovane da vode brigu o drugim korisnicima/cama.

Položaj osoba sa invaliditetom u institucijama i psihijatrijskim ustanovama posebno je težak, imajući u vidu veliki rizik od zaraze i nedostatak spoljnog nadzora, što je dodatno pogoršano merama i ovlašćenjima koje su uvedene tokom vanrednog stanja.

U kontekstu pandemije COVID-19, kada je bilo neophodno pojačati higijenske mere, pokazalo se da je bila opravdana bojazan da u ustanovama socijalne zaštite nije obezbeđena adekvatna dezinfekcija prostorija i predmeta i osnovna higijena korisnika/ca, što je evidentno po broju osoba koje su zaražene i među zaposlenima i među korisnicima/cama. Pored toga, nejasno je kako je (bila) organizovana izolacija u situaciji prevelikog broja ljudi koji dele isti prostor, a posebno ako se ima u vidu da su se pojedini domovi, kao što je na primer dom u Trbunju, obratili kriznom štabu zbog nedovoljnog broja ležajeva tek po saznanju da u domu ima korisnika/ca i zaposlenih koji su zaraženi.  

S obzirom da se tokom vanrednog stanja svakodnevno menjala situacija i rastao je broj zaraženih među korisnicima/cama ustanova socijalne zaštite, bilo je važno da osobama sa invaliditetom koje su u ustanovama budu u potpunosti dostupne i objašnjene informacije o preporukama i merama koje se sprovode u vanrednom stanju, ali je ova mera izostala. Nedostatak ovih informacija ili njihovo nerazumevanje predstavlja kršenje prava osoba sa invaliditetom na informisanje i onemogućava njihovu smislenu participaciju.

Žene sa invaliditetom na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite izložene su svim oblicima nasilja, a mehanizmi prijavljivanja nasilja i zaštite od nasilja su neadekvatni i/ili nefunkcionalni. U situacijama rigoroznog karantina, situacije nasilja su mnogo češće, a ne postoji adekvatan mehanizam zaštite. Zbog izolacije i zabrane kretanja, kao i zbog zabrane poseta i ulaska osoba koje nisu zaposlene u ustanovi, žene su u još većem riziku od nasilja, a nekoliko žena je potvrdilo da su zatvorene u sobama i da im nije dozvoljen izlazak ni u dvorište ustanove. Takođe, ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim institucijama krše se mnoga prava, uključujući reproduktivna prava.

Nema informacija da li je i na koji način obezbeđena zaštita i podrška ženama sa invaliditetom u institucijama od različitih oblika nasilja, kao ni da li je i na koji način obezbeđen elementarni pristup uslugama u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja u vreme pandemije COVID-19.

Ova pandemija je pokazala da su osobe sa invaliditetom koje žive u institucijama socijalne zaštite, a posebno žene sa invaliditetom u mnogo lošijem položaju i znatno izloženije različitim rizicima, uključujući i rizike života u velikim i prenatrpanim institucijama. Zbog toga su i eksperti/kinje Ujedinjenih nacija apelovalis na države da obezbede sigurnost i integritet osoba sa invaliditetom, obezbede informacije o zdravstvenim merama u prilagođenim formatima i ubrzaju sprovođenje mera deinstitucionalizacije svih tipova ustanova.

Kosana Beker i Valentina Lepojević, FemPlatz

Ovaj tekst nastao je uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja nad ženama u okviru projekata Pristupačnost usluga ženama sa invaliditetom koje su preživele nasilje u rezidencijalnim ustanovama koji sprovode Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i udruženje građanki FemPlatz.