3.decembar -Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

30. novembra 2018.

                              

Svaki oblik nasilja nad ženama je neprihvatljiv, uključujući i nasilje nad ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim i psihijatrijskim ustanovama, koje su često nevidljive u našem društvu. Žene sa invaliditetom se suočavaju sa preprekama u pristupu pravdi zbog stereotipa, diskriminacije i nedostatka procesnih i razumnih prilagođavanja. Ovo u  praksi često rezultira sumnjom u verodostojnost njihovih izjava i dovodi do odbacivanja njihovih prijava, što dalje vodi  nekažnjivosti i nevidljivosti problema. Kršenje prava žena sa invaliditetom može dugo da traje i uglavnom nema adekvatnog rešenja. Ponekad se žene sa invaliditetom boje da prijave nasilje zbog straha od gubljenja neophodne podrške jer su nasilnici često osobe koje pružaju podršku ženama sa invaliditetom. Situacija je dodatno otežana za žene u institucionalnom okruženju jer su počinioci svesni da je mali rizik od otkrivanja dela i kažnjavanja.[1]

Tokom istraživanja o nasilju nad ženama sa mentalnim invaliditetom na rezidencijalnom smeštaju, koje je tim MDRI-S realizovao 2016/17. godine, naša sagovornica Jovanka, koja je provela 15 godina u jednom domu nam je rekla:

„Prava su nam bila ugrožena, nismo mogle da postavljamo svoje ciljeve i svoje odluke, da se borimo za nas i druge. To nije bilo moguće. Vaspitači ludački lupaju ključevima da nas bude, kao da ne mogu to lepo da kažu. Lupaju kao da smo neke životinje.Takva je bila procedura domska, šta smo mi tu mogle.

Volela bih da svi koji su tamo izađu iz institucije. Da ne postoji institucija.“

Žene sa invaliditetom, a posebno žene sa mentalnim invaliditetom nisu vidljive u državnim politikama. Kada se kreiraju politike za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, žene sa mentalnim invaliditetom su često izostavljene, a kada se radi na politikama u oblasti rodne ravnopravnosti ili sprečavanja nasilja nad ženama, ove žene su opet nevidljive. One su izostavljene iz programa podrške, a postojeće usluge im nisu pristupačne.

Danas obeležavamo Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i podsećamo na veoma težak položaj i kršenje prava žena sa mentalnim invaliditetom na rezidencijalnom smeštaju. Svaka rezidencijalna ustanova stvara svoju „institucionalnu kulturu nasilja“ i rešenje za ovu kompleksnu problematiku treba tražiti u kontinuiranom radu na procesu deinstitucionalizacije u Srbiji. Život u zajednici nije samo obezbeđivanje stambenog prostora u boljim životnim uslovima, već obezbeđivanje pristupa svim pravima, obezbeđivanje faktičke ravnopravnosti pred zakonom, uključivanje u programe zaštite od nasilja, osnaživanje žena i jačanje samozastupničkih inicijativa.

Sledeće tri godine, organizacija MDRI-S će u partnerstvu sa udruženjem građanki FemPlatz raditi na obezbeđivanju pristupačnih usluga za žene koje se nalaze na smeštaju u domovima, nastavljanju procesa deinstitucionalizacije i na osnaživanju žena sa mentalnim invaliditetom da žive život bez nasilja.

Program se realizuje uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za sprečavanje nasilja nad ženama (UN Trust Fund), koji je jedini globalni fond posvećen isključivo pitanjima svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama na lokalnom i nacionalnom nivou. Prikupljena sredstva podržavaju inicijative koje imaju specifičan i održiv uticaj.

[1] Opšti komentar br. 3 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o ženama i devojčicama sa invaliditetom, CRPD/C/GC/3 od 2. septembra 2016. godine