Život u zajednici

Pružanje šanse osobama sa invaliditetom da samostalno žive počiva, pre svega, na verovanju da svaki čovek predstavlja unikatnu vrednost i da bi ljudi sa smetnjama u razvoju, isto kao i svi ljudi, trebalo da imaju ličnu slobodu pri stremljenju za ispunjenje svojih želja i zauzimanja sopstvenog mesta u svetu. Osobe sa invaliditetom, bez obzira na stepen njihovog  invaliditeta, imaju osnovno ljudsko pravo na život, obrazovanje i rad u svom prirodnom okruženju, na aktivno učešće u životu svoje prirodne zajednice i doprinos njenom životu u skladu sa svojim potencijalima i mogućnostima. Deinstitucionalizacija je termin koji, najsažetije rečeno, obuhvata akcije usmerene na redukovanje broja osoba smeštenih u velike institucije rezidencijalnog tipa. Te akcije su usmerene na ponovno uspostavljanje veza korisnika sa njihovim biološkim porodicama i lokalnom zajednicom, i kreiranje mogućnosti za njihovo premeštanje u manje restriktivno okruženje (kuće na pola puta, male životne zajednice, hraniteljske porodice, biološku porodicu), ali i na akcije podrške biološkim porodicama kako do institucionalnog smeštaja ne bi ni došlo.

 

Iz publikacije “Šansa za samostalan život” (Stanovanje uz podršku kao alternativa institucionalizaciji osoba sa smetnjama u razvoju), Autorka: Dragana Ćirić Milovanović, Izdavač: People in need Beograd, 2006 – Stanovanje u zajednici.pdf