Zapošljavanje

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a posebno osoba sa intelektualnim teškoćama, je veoma važno. Zapošljavanje je ključ za socijalno uključivanje: “to je jedan od važnih puteva ka prevenciji socijalnog isključivanja i ka podršci nezavisnom životu i dostojanstvu”. U većini slučajeva rad osnažuje čoveka sa intelektualnim i mentalnim teškoćama u njegovoj ulozi odraslog pojedinca, vodi ka povećanju kontrole nad sopstvenim životom, donosi nova interesovanja i društvene aktivnosti i razvija praktične sposobnosti. Za obogaćivanje različitih društvenih uloga  odraslih osoba, najbitnije je ostvarivanje prava na rad, koje podrazumeva: ostvarivanje potreba za delovanjem i ispoljavanjem sopstvenih potencijala; ostvarivanje socijalnih kontakata i razmene; organizaciju vremena i adekvatnu strukturu i kontinuitet svrsishodnih aktivnosti; osećanje svrhe i smisla života. Raditi posao koji ima smisao sa sobom nosi pozitivno ocenjivanje čoveka od okoline. Ljudi koji rade doprinose društvu stvaraju vrednosti, pomažu ostalima, plaćaju poreze, kupuju robu, koriste usluge i sl.

Informator o zapošljavanju osoba sa invaliditetom kroz socijalno preduzetništvo, Autorke: Lea Šimoković,  Ivona Gvozdenović, Dragana Ćirić Milovanović,, Izdavač: MDRI-S, septembar 2011.godine, Beograd – Informator.pdf
 

Radi obogaćivanja različitih društvenih uloga za odrasle osobe najbitnije je ostvarivanje prava na rad koje podrazumeva: ostvarivanje potrebe za delovanjem i ispoljavanjem sopstvenih potencijala; ostvarivanje socijalnih kontakata i razmene; organizaciju vremena i adekvatnu strukturu i kontinuitet svrsishodnih aktivnosti; osećanje svrhe i smisla života. Raditi posao koji ima smisao, sa sobom nosi pozitivno ocenjivanje čoveka od okoline. Ljudi koji rade doprinose društvu: stvaraju vrednosti, pomažu ostalima, plaćaju poreze, kupuju robu i koriste usluge i sl.

Projekat „Ujedinjeni u akciji: Zapošljavanje osoba sa invaliditetom kroz javno-privatno partnerstvo“ realizovala je Inicijativa MDRI-S u partnerstvu sa Udruženjem za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“ i u saradnji sa Gradskom opštinom „Zvezdara“ i Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF) uz finansijsku podršku Evropske unije o okviru projekta „Podrška civilnom društvu“. Glavni cilj projekta bio je da se kroz uspostavljanje mreže lokalnih aktera poboljšaju postojeći i kreiraju novi servisi usluga namenjeni osobama sa invaliditetom te da se promoviše socijalno preduzetništvo kao održivi model zapošljavanja ovih osoba. Tokom projekta, osobe sa invaliditetom, roditelji-staratelji, predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom, lokalne samouprave i javni pružoaci usluga na tri lokacije u Srbiji – u Zaječaru, Paraćinu i Leskovcu imali su prilike da se sretnu, razmene iskustva i uspostave saradnju. Oni su tokom radinica stekli znanje o zakonskom okviru koji reguliše zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji i njegovim ograničenjima za pojedine grupe ljudi, mogućim oblicima zapošljavanja u okviru trenutnih zakonskih mogućnosti, primerima dobre prakse i značaju umrežavanja na lokalnom nivou. Više o pojedinačnim radionicama možete pročitati u vestima, a ovde pogledajte video-snimke sa sve tri lokacije da se upoznate sa konkretnim idejama, savetima za umrežavanje i diskusijama učesnika.

Za ljude sa intelektualnim i mentalnim teškoćama posao ima isti značaj i značenje kao i za sve nas. To je uvek put ka većem uključivanju u društvo, znači i povećanje primanja, a i rast samopoštovanja. U većini slučajeva rad ojačava čoveka sa intelektualnim i mentalnim teškoćama u njegovoj ulozi odraslog pojedinca, vodi ka povećanju kontrole nad sopstvenim životom, donosi nova interesovanja i društvene aktivnosti i razvija praktične sposobnosti.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a posebno osoba sa intelektualnim teškoćama je veoma važno, s obzirom da je reč o grupi ljudi koja je decenijama unazad bila isključena iz svih društvenih tokova što je rezultiralo nedostakom veština i nedostatkom mogućnosti da se nađu na tržištu rada. Zapošljavanje je ključ ka socijalnom uključivanju: „to je jedan od važnih puteva ka prevenciji socijalnog isključivanja i ka podršci nezavisnom životu i dostojanstvu“. Izostanak jednakih mogućnosti upravo je razlog koji je doveo do siromaštva i društvene isključenosti ove grupe ljudi.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (ZPRZOI) nastao je kao pokušaj da se odgovori na visoku stopu nezaposlenosti, ali i nezapošljivosti osoba sa invaliditetom u Srbiji. Međutim, postoji opasnost da ZPRZOI indirektno sprečava da se osobe sa intelektualnim teškoćama zaposle na otvorenom tržištu.

Osobe sa intelektualnim teškoćama često su po prirodi sklone obavljanju jednostavnijih, repetativnih zadataka za koje je nekima od njih potreban određeni vid podrške. Procena njihove opšte radne sposobnosti koju ZPRZOI zahteva, bez uzimanja u obzir podršku i istreniranost izvršavanja konkretnih zadataka, nesumnjivo će u najvećem broju slučajeva osoba sa intelektualnim teškoćama rezultirati ocenom radne nesposobnosti. Sa takvom procenom izgledno je da osoba neće moći da se zaposli na otvorenom tržištu uz podršku, iako postoji velik broj poslova koje mogu da obavljaju i osobe sa intelektualnim teškoćama. Zasad nema načina za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje su lišene poslovne sposobnosti ili su pod produženim roditeljskim pravom. Poslovna sposobnost predstavlja mogućnost lica da samostalno preduzima radnje koje imaju pravnu snagu tj. mogućnost delovanja u svim sferama života. Budući da se osobe sa intelektualnim ili mentalnim teškoćama najčešće potpuno lišavaju poslovne sposobnosti i time izjednačavaju sa licima mlađim od 14 godina života, Zakon o radu im onemogućuje da obavljaju bilo koje poslove. Do zakonske reforme ove oblasti, jedine pravne mogućnosti koje ostaju poslodavcima jesu angažovanja ovih osoba u sklopu udruženja koja imaju registrovanu privrednu delatnost.

Inicijative zapošljavanja na lokalnom nivou, kroz socijalno preduzetništvo, mogle bi da obezbede uslove i usluge podrške za radno angažovanje osoba sa invaliditetom koje prethodni zakoni vide kao radno i poslovno nesposobne. Postignuti rezultati mogli bi da utiču na izmenu procedure za procenu radne sposobnosti, a zatim i na formulisanje procedura za reviziju poslovne sposobnosti.

U demokratski razvijenim zemljama gde postoji višedecenijska praksa zapošljavanja osoba sa invaliditetom, osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom su uglavnom zaposlene na otvorenom tržištu rada, negde uz pomoć kvotnog sistema zapošljavanja, negde uz druge vrste pozitivnih mera. Kada se govori o zapošljavanju uz podršku, uglavnom se govori o osobama sa intelektualnim teškoćama. Samo ukoliko se stvore uslovi za njihovo zapošljavanje na otvorenom tržištu uz primerenu podršku, osobe sa intelektualnim teškoćama će ostvrariti svoje pravo na rad i zapošljavanje, u skladu sa Konvencijom UN. Da bi se ovaj cilj ostvario treba podržati osnivanje raznolikih vidova servisa za podršku u okviru kojih osobe sa intelektualnim teškoćama mogu da razviju potencijale i osnaže se sa samozastupanje.

Korisni materijali:
Lista značajnih kontakata
Publikacija o radu
Publikacija o poslovnoj sposobnosti