Odlučivanje uz podršku: obrazac podrške

6. septembra 2017.

Obrazac podrške zahteva da se društvo prilagodi raznolikim potrebama pojedinca i deluje na način koji eliminiše sve barijere poslovnoj sposobnosti, obezbeđujući odgovarajuću podršku za ostvarivanje te poslovne sposobnosti.[1]

Postoje ljudi kojima je potrebna gotovo potpuna spoljna podrška u odlučivanju, kao što su ljudi sa teškoćama koje utiču na njihove komunikacione sposobnosti sa spoljnim svetom. Za ljude u takvoj situaciji, pružalac podrške treba da, u najvećoj dostižnoj meri, omogući da pojedinac ostvari svoju poslovnu sposobnost.

Ovo može da znači više stvari, uključujući provođenje vremena u učenju metoda komunikacije koje osoba koristi (pokretanje očnih kapaka, stiskanje ruke, osmeh, itd), istraživanje ranije komunikacije (ukoliko je moguće), ili druge načine saznavanja želja i odluka pojedinca. Pružalac podrške treba da pokuša da sazna, na bilo koji način, želje pojedinca. Ako nije moguće otkriti želje pojedinca, pružalac podrške ne treba da donese odluku na osnovu sopstvenog mišljenja o najboljem interesu pojedinca, već na osnovu onoga što misli da su stvarne želje tog pojedinca.[2]

Obrazac odlučivanja uz podršku ne predlaže nikakvu radikalnu promenu o tome kako pojedinac odlučuje. On naprosto traži da se sloboda donošenja odluke ne oduzima pojedincu. On prepoznaje činjenicu da je mnogim ljudima potrebno više podrške nego drugima u odlučivanju i da podrška treba da bude pružena u najvećoj meri u kojoj to pojedinac želi.

Autonomija i međuzavisnost mogu, i treba, da koegzistiraju u sistemima odlučivanja uz podršku. Pojedinac sa invaliditetom treba da je slobodan da donosi sopstvene odluke i da mu je istovremeno omogućeno da koristi podršku koja mu je potrebna da u potpunosti razume odluku koju donosi i da saopšti svoje želje i izbore spoljnom svetu. Model odlučivanja uz podršku omogućava samoodređenje istovremeno ohrabrujući uključenost i podršku zajednice.[3]

Obrazac podrške pruža sistem koji ispunjava ciljeve iz Konvencije, štiti pravo na poslovnu sposobnost i omogućava osnaživanje pojedinaca radi razvijanja njihovih sposobnosti kao punopravnih članova društva. Na ovaj način, poštovanje prava na poslovnu sposobnost nije samo prioritet ljudskih prava, već naprosto i pametna politika.[4]

Autorka teksta: Dragana Ćirić Milovanović

Pročitajte prvi deo teksta: Donošenje odluka uz podršku: univerzalnost i uporišta

[1] A.Arstein – Kerslake, Poslovna sposobnost i odlučivanje uz podršku: poštovanje prava i osnaživanje ljudi, Zbirka radova i preporuka „Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom“, MDRI-S, 2014.

[2] „Submission on Legal Capacity: the Oireachtas Committe on Justice, Defence and Equality“, CDLP, NUI Galway, str. 21, 2011.

[3] G. Quinn, „Rethinking Personhood“, paper presented at University British Columbia, April 2011.

[4] A.Arstein – Kerslake, Poslovna sposobnost i odlučivanje uz podršku: poštovanje prava i osnaživanje ljudi, Zbirka radova i preporuka „Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom“, MDRI-S, 2014.