Isključivanje dece sa smetnjama u razvoju na rezidencijalnom smeštaju iz obrazovanja

Oko 60% dece sa smetnjama u razvoju osnovnoškolskog uzrasta u rezidencijalnim ustanovama u Srbiji je potpuno isključeno iz obrazovnog sistema.

naslovna poublikacija srpDeca sa smetnjama u razvoju na rezidencijalnom smeštaju ne ostvaruju pravo na obrazovanje na jednakoj osnovi kao i druga deca. Postavljaju se dodatne otežavajuće okolnosti u vidu ograničenog broja škola sa kojima domovi sarađuju, ograničenog broja mesta u školi za decu iz domova, arhitektonska neprilagođenost, nedostatak dodatne podrške. Sva deca koja su obuhvaćena istraživanjem pohađaju škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, tačnije nijedno dete nije u redovnoj školi. Međutim, mnogo ozbiljnije barijere predstavljaju negativni stavovi zaposlenih u domovima i školama prema obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju i preovlađujući medicinski model u sagledavanju potreba deteta.

Uzroke isključivanja i stavove zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite i obrazovanja prema obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju pročitajte u našoj novoj publikaciji „Isključivanje i segregacija dece sa smetnjama u razvoju na rezidencijalnom smeštaju iz obrazovnog sistema“.

Ukoliko se nalazi na smeštaju u domu za decu sa smetnjama u razvoju, dete je najverovatnije potpuno isključeno iz obrazovanja. Ako se ipak nalazi u jednoj od ustanova koje uključuju decu u obrazovni sistem, postoje minimalne šanse da bude upisano u školu. I to ako stručni tim ustanove odluči da baš to dete upiše u školu, ako u školi ima dovoljno mesta, ako se dete samostalno kreće i nije korisnik kolica, ako nema zdravstvenih teškoća. Čak i kada su sve navedene barijere uklonjene, tek svako peto dete bude upisano u školu. Dete će sigurno pohađati školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, a verovatno će biti u posebnom odeljenju, u kojem su samo deca sa teškoćama iz domova.  Fokus obrazovanja će najverovatnije biti na individualnom radu i terapijama. Dete će odlazak u školu doživljavati kao nagradu, a zaposleni kao socijalizaciju. Učenje će biti u drugom planu.

———————————————————————————————————————

Istraživanje „Obrazovanje i život u zajednici kao preduslov ravnopravnosti dece sa smetnjama u razvoju“ realizovano je u periodu od maja do oktobra 2015. godine u okviru projekta „Deca sa smetnjama u razvoju u rezidencijalnim ustanovama kao žrtve višestruke diskriminacije“. Cilj projekta je doprinos borbi protiv diskriminacije dece sa smetnjama u razvoju u obrazovnom sistemu, a realizovali su ga Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S u partnerstvu sa Inicijativom za inkluziju VelikiMali i u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Projekat je podržala Evropska unija u okviru programa Civil Socety Facility 2013 i Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom. Sadržaj publikacije predstavlja odgovornost autorki i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

Prevod publikacije na engleski jezik podržala je UN Kancelarija visokog komesara za ljudska prava (OHCHR). Stavovi izneti u publikaciji ne odražavaju stavove Ujedinjenih nacija i njenih agencija.

Srbija: „posvećena inkluziji“ dok finansira segregaciju

U Ženevi ovog popodneva delegacija Republike Srbije pokušala je da ubedi Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom da je “posvećena inkluziji”. Juče je u selu Stamnica, udaljenom 120 kilometara od Beograda, zvanično otvoren novoizgrađeni objekat za smeštaj 122 korisnika, kao dodatak ustanovi koja trenutno na smeštaju ima 344 korisnika. U ovoj instituciji skladište se deca i mlade osobe sa smetnjama u razvoju, intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama. MDAC i MDRI-S pozivaju Vladu Republike Srbije da napusti plan jačanja ove institucije i, umesto toga, pronađe adekvatna rešenja u zajednici za ovu decu mlade ljude.

Institucija Stamnica, MDRI-SAleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uložiće 300 miliona dinara u institucije socijalne zaštite, dok je u jačanje kapaciteta ove ustanove, uz opremanje i završetak radova, uloženo više od 66 miliona dinara. Ova vest stigla je tik pre nego što je delegacija Republike Srbije saopštila Komitetu UN da podstiče „razvoj usluga u zajednici“ za osobe sa invaliditetom – što predstavlja obavezu države u skladu sa preuzetim obavezama definisanim u Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom. Danas, Republika Srbija finansira 6 institucija za decu sa smetnjama u razvoju i 15 institucija za odrasle osobe sa invaliditetom u kojima je smešteno više od 6,000 korisnika. Dodatnih 3.000 mesta nalazi se u velikim psihijatrijskim bolnicama.

Dragana Ciric Milovanovic, direktorka MDRI-S, koja vrši redovan monitoring ustanova u Srbiji, pružila je informacije Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom.

“Dok ovde razgovaramo, u Srbiji se otvara novi objekat za više od 100 korisnika dok se još sredstava usmerava za jačanje kapaciteta postojećih rezidencijalnih ustanova. Srbija mora odmah prestati sa praksom svih oblika segregacije osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama i obezbediti alternativna rešenja institucijalizaciji razvojem servisa podrške u zajednici“.

„Stepen licemerja koji je Vlada Republike Srbije pokazala je zapanjujući,“ rekao je Stiven Alen – direktor za kampanje MDAC koji je ove nedelje u Ženevi. „Vlada treba progutati svoj ponos i napustiti plan da popuni ovih 112 kreveta. Umesto toga, Srbija treba da finansira usluge u zajednici koje su alternativa institucijama i sa organizacijama civilnog društva da radi na razvoju sveobuhvatnog plana za deinstitucionalizaciju,“ rekao je Alen.

Konferencija: Obrazovanje kao preduslov ravnopravnosti dece sa smetnjama u razvoju

Moje pravo - Vaša obavezaInicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Vas pozivaju na konferenciju:

Obrazovanje kao preduslov ravnopravnosti dece sa smetnjama u razvoju

Konferencija će biti održana u sredu, 23. marta 2016. godine, u Medija centru u Beogradu (Terazije 3/1, Velika sala, I sprat).

Cilj konferencije je doprinos ravnopravnosti dece sa smetnjama u razvoju na institucionalnom smeštaju u obrazovnom sistemu, kroz predstavljanje poslednjih analiza njihovog položaja i razmatranje koraka za dalje unapređenje javnih politika i prakse u procesu deinstitucionalizacije i primene inkluzivnog obrazovanja.

Nakon izlaganja ključnih aktera koji su omogućili realizaciju projekta, odnosno Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Delegacije EU u Srbiji i Kancelarije UN rezidentnog koordinatora u Srbiji predstavićemo publikaciju „Isključivanje i segregacija dece sa smetnjama u razvoju na rezidencijalnom smeštaju iz obrazovnog sistema“ sa rezultatima prvog opsežnijeg istraživanja o pristupu i položaju ove grupe dece u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji, a koje je MDRI-S sproveo tokom 2015. godine. Gošće sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i Fakulteta društvenih nauka iz Budimpešte će predstaviti proces uključivanja osoba sa invaliditetom i sistem obrazovanja u Mađarskoj.

Obezbeđen je simultani prevod sa engleskog na sprski jezik. Putni troškovi učesnika van Beograda biće pokriveni u skladu sa prethodnom prijavom.

Molimo Vas da učešće na konferenciji potvrdite na email adresu mdri.serbia@gmail.com.

Kontakt osoba: Maja Mirkov, MDRI-S, 063/249599

Poziv i program rada konferencije

Projekat podržava Evropska unija u okviru programa Civil Society Facility 2013.

Reagovanje na izjavu ministra Vulina o ulaganju u ustanove

Saopštenje organizacija civilnog društva: Hitno prestati sa daljom segregacijom dece i odraslih osoba iz marginalizovanih grupa i preusmeriti sredstva na razvoj raznovrsnih usluga za samostalan život u prirodnom okruženju

Organizacije civilnog društva i pružaoci usluga u zajednici izražavaju zabrinutost zbog udaljavanja Republike Srbije od politike ravnopravnog učešća i pune uključenosti dece sa smetnjama u razvoju, odraslih osoba sa invaliditetom, starijih i drugih marginalizovanih grupa u društvo, te napuštanja politike kojom se podržava pluralitet pružalaca usluga i time poštuje pravo korisnika da biraju uslugu koja najbolje odgovara na njihove potrebe.

Govoreći o planovima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministar Vulin je najavio da će se u ustanove socijalne zaštite naredne godine uložiti „700 miliona dinara, što je najviše u istoriji tog ministarstva“, te da će sve ustanove socijalne zaštite ući u program obnove, uz ustanove zdravstva i školstva (Tanjug, 16.12.2015. godine – preneo Blic).[1]

Navodeći da je 300 miliona dinara izdvojeno za građevinske radove i nabavku opreme, dok će 400 miliona dinara biti uloženo u usluge u zajednici – osnivanje domova, dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju, boravaka za starije, mininistar je pokazao nerazumevanje koncepta „usluga u zajednici“. Ukazujemo da domovi i dnevni boravci i dalje služe da izoluju i segregišu decu i odrasle osobe na osnovu njihovih teškoća, što je u suprotnosti sa principom socijalne inkluzije i ravnopravnog učešća. Pored toga, ne zadovoljavaju osnovni nivo brige i podrške koje su osobama sa invaliditetom i drugim marginalizovanim grupama potrebne kako bi živele kao ravnopravni članovi društva u svom prirodnom okruženju.

Podsećamo da su prema međunarodnim standardima ljudskih prava i prava osoba sa invaliditetom, kao i prema nacionalnom zakonodavstvu, usluge u zajednici jasno definisane i odvojene od usluga koje se pružaju u okviru zatvorenih ustanova socijalne i zdravstvene zaštite.

Zabrinuti smo zbog stavova ministra koji pokazuju da se institucije vide kao osnova brige i zaštite osoba sa invaliditetom, umesto da se bez odlaganja počne sa razvijanjem adekvatnih usluga za život u zajednici i odlučno nastavi sa procesom deinstitucionalizacije u Srbiji. Istom prilikom, ministar Vulin je ponovo decu, osobe sa invaliditetom i starije predstavio kao pasivne objekte zaštite, dok je direktore ustanova i same ustanove predstavio kao osujećene i neshvaćene heroje socijalne zaštite, što je nedopustivo.

Istovremeno, nadležno ministarstvo nije obezbedilo održivost raznovrsnih usluga u zajednici koje već više od 10 godina pružaju organizacije civilnog društva. Zabeležen je zabrinjavajući trend gašenja usluga koje su povoljnije za korisnike i daleko ekonomičnije od malobrojnih i neinkluzivnih usluga koje država pruža, te tendencija zanemarivanja organizacija civilnog društva kao pružalaca usluga. Tako se uporno održava kruti i segregišući sistem koji se pokazao kao neefikasan i štetan po fizičko i mentalno zdravlje osoba koje borave u zatvorenim institucijama i drugim izdvojenim oblicima zaštite.

Imajući u vidu ozbiljnost ovakvih izjava, pozivamo ministra Vulina, nadležno ministarstvo, kao i sve druge relevantne državne aktere da preispitaju planove i usklade ih sa usvojenim standardima, čime bi se sprečilo dalje društveno isključivanje osoba sa invaliditetom i pružila podrška procesu socijalne inkluzije, pravu na život u zajednici i borbi protiv diskriminacije.

Potpisnici ovog saopštenja podsećaju da su mnogo puta posećivali ustanove socijalne zaštite, te da su u kontinuiranoj komunikaciji i saradnji ne samo sa korisnicima ustanova, već i sa zaposlenim osobljem, kako kroz posete nacionalnog nadzornog tela na osnovu Konvencije UN o zabrani torture i Opcionog protokola, tako i kroz redovan rad u oblasti zaštite prava osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Potpisnici saopštenja:

MDRI-S – Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom / Disability Rights International

YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za orijentaciju društva – COD

Disability Rights Promotion International – Regional Center for Europe (Medjunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom – Regionalni centar za Evropu)

Helsinški odbor za ljudska prava

Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“

Udruženje za reviziju pristupačnosti

Kreativno edukativni centar KEC

„Korak napred“ Kruševac

Pomoć deci

ISKRICA IZDP iz Zaječara

Vrdničak, Vrdnik

[1]http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vulin-nikad-veca-izdvajanja-za-ustanove-socijalne-zastite/7783dvd

Pravo na inkluzivno obrazovanje

Jedino inkluzivno obrazovanje može da obezbedi kvalitetno obrazovanje i društveni razvoj za osobe sa invaliditetom.

logo_printKomitet za prava osoba sa invaliditetom je objavio nacrt Opšteg komentara o pravu na inkluzivno obrazovanje u kojem daje dodatne smernice i preporuke za razvoj i primenu inkluzivnog obrazovanja za svako dete i osobu sa invaliditetom. Komentar Komiteta je od posebne važnosti za svaku zemlju ugovornicu, uključujući i Republiku Srbiju, jer daje tumačenje definicije pravo na inkluzivno obrazovanje i drugih ključnih koncepata, kao i opširan prikaz osnovnih obaveza države i neophodnih mera za primenu inkluzivnog obrazovanja.

To podrazumeva da Republika Srbija ima obavezu poštovanja, zaštite i ispunjavanja prava na inkluzivno obrazovanje za svako dete i da treba da preduzme sve neophodne mere kako bi to obezbedila u praksi.

Osim osnovnih načela, Komitet naglašava da upisivanje učenika/ca sa invaliditetom u redovne škole bez obezbeđivanja dodatne podrške ne predstavlja inkluziju. Takođe, stvaranje posebnih ili izolovanih jedinica za učenike/ce sa određenim teškoćama u redovnim školama i dalje predstavlja oblik segregacije i ne može se definisati kao inkluzivno obrazovanje.

Države moraju da obezbede da deca sa teškoćama u razvoju pohađaju osnovne i srednje škole u mestu stanovanja, a slanje učenika/ca u internate ili daleko od kuće kako bi dobili obrazovanje nije prihvatljivo.

Inkluzivno obrazovanje zahteva poštovanje i prepoznavanje prava osoba sa invaliditetom da žive u lokalnoj zajednici na načelima društvene uključenosti i participacije. Takođe, neophodno je poštovanje jednakog prava osoba sa invaliditetom da žive u porodici, ili, ukoliko to nije moguće, u alternativnim oblicima nege u lokalnoj zajednici. Komitet izražava zabrinutost zbog velikog broja osoba sa invaliditetom koje i dalje žive u rezidencijalnim ustanovama i nemaju pristup lokalnim uslugama, koje su u skladu sa pravom na obrazovanje, porodični život, životom u zajednici, slobodom okupljanja, zaštitom od nasilja i pristupom pravdi.

Uvođenje inkluzivnog obrazovanja mora da se odvija uporedo sa strateškim opredeljenjem države za ukidanje dugoročne institucionalizacije osoba sa invaliditetom.

Komitet u sledećem periodu prima komentare i sugestije na nacrt Opšteg komentara, a celokupan tekst dokumenta, smernice sa slanje komentara možete pronaći na ovoj stranici.

Međunarodni dan podrške žrtvama torture

Svake godine, 26. juna, povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture podsećamo se da je mučenje apsolutno zabranjeno u međunarodnom pravu i da se ni pod kojim okolnostima ne može opravdati. Danas se sećamo svih žrtava torture i naglašavamo neophodnost ukidanja takve prakse.

institucijeOsobe sa invaliditetom u rezidencijalnim i psihijatrijskim ustanovama su često izložene nečovečnom i ponižavajućem postupanju koji može da vodi do torture, što je dokumentovano u izveštajima i nalazima međunarodnih organizacija i prepoznato u međunarodnim dokumentima. Osobe sa invaliditetom su žrtve zlostavljanja i torture najčešće u obliku prisilnog medicinskog tretmana, institucionalizacije, izolacije, seksualnog nasilja, prisilnog abortusa ili sterilizacije, fiksacije pod izgovorom neophodne terapije ili disciplinovanja. Ukoliko su i lišene poslovne sposobnosti mogu biti smeštene u institucije bez saglasnosti i lišene prava na donošenje odluka o načinu života i medicinskom tretmanu. Značajan uspeh u promeni sagledavanja ovog pitanja bio je konsenzus međunarodne zajednice da primena takvih mera nikada ne sme biti opravdana kao medicinski tretman zato što nanosi bol i patnju osobama sa invaliditetom i predstavlja zlostavljanje.

Od svog osnivanja Disability Rights International i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S prate poštovanje prava osoba sa invaliditetom u institucijama i pozivaju nacionalne i međunarodne aktere da preduzmu odgovarajuće mere i prekinu nečovečno i ponižavajuće postupanje prema osobama u institucijama, pojačaju napore za deinstitucionalizaciju i ostvarivanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom.

Komitet protiv torture je u maju 2015. godine doneo zaključne preporuke za Republiku Srbiju i naveo da država treba da „izmeni zakone kako bi zabranila izolaciju dece i odraslih sa mentalnim i psihosocijalnim teškoćama“ kao i da je neophodno razvijanje usluga u zajednici, deinstitucionalizacija i obezbeđivanje uslova za adekvatan povratak osoba sa invaliditetom u zajednicu.

Danas posebno podsećamo na obavezu sprečavanja zlostavljanja i torture dece sa smetnjama u razvoju u institucijama, jer su posebno osetljiva i zatvaranje, segregacija i odvojenost od društvene zajednice mogu imati mnogo teže posledice po njihov razvoj nego što je to slučaj sa odraslim osobama. Stoga je „prag kada se tretman ili kažnjavanje mogu klasifikovati kao tortura ili nečovečno postupanje niži u slučaju dece, posebno dece lišene slobode“, kao što je navedeno u tematskom izveštaju Huana Mendeza, Specijalnog izvestioca za torturu, nečovečno i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje.

„Jedinstvena osetljivost dece lišene slobode zahteva više standarde i jače garancije za prevenciju torture i zlostavljanja. Specifične prakse, kao što su segregacija, organizacija i administracija ustanove, disciplinovanje, mogućnosti za rehabilitaciju, trening posebno obučenog osoblja, podrška porodice i redovan kontakt, raspoloživost alternativnih mera, adekvatan monitoring i nadgledanje prava, zahtevaju posebnu pažnju i modifikovane standarde.“ Juan E. Méndez, Poseban izveštaj o torturi dece lišene slobode

Zajednička izjava organizacija civilnog društva u Srbiji

Seminar „Advancing the process of transition from institutional care to community-based services in Serbia“ koji organizuju Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračke i socijalne zaštite, Evropska ekspertska grupa i Evropska komisija

08. decembar 2014. godine

Da bi dostojanstven i smislen život dece i odraslih u riziku od institucionalizacije postao realnost, organizacije civilnog društva pozivaju kreatore politika i donosioce odluka da:

  • Ispune obavezu poštovanja, zaštite i promovisanja dečijih i ljudskih prava kroz zakonodavstvo, javne politike i razvijanje prakse zasnovane na načelu ravnopravnosti.
  • Razviju mehanizam za delotvornu i efikasnu koordinaciju i upotrebu raspoloživih domaćih resursa i EU fondova namenjenih za socijalno uključivanje ranjivih i višestruko marginalizovanih grupa, planiraju upotrebu finansijskih sredstava za ulaganje u lokalne usluge podrške;
  • Obezbede hitno smanjenje broja korisnika sa invaliditetom u velikim rezidencijalnim ustanovama, obezbeđujući istovremeno i podršku i uslove potrebne za život u zajednici, razviju službe za podršku osobama sa mentalnim teškoćama u lokalnoj zajednici i osiguraju jednakost pred zakonom za osobe sa invaliditetom;
  • Podrže organizacije civilnog društva koje razvijaju aktivnosti, programe i usluge koje za cilj imaju uključivanje dece u zajednicu i podršku njihovim porodicama, kao i grupe za samopomoć i organizacije civilnog društva koje pružaju usluge odraslima namenjene njihovom uključivanju u lokalnu zajednicu, organizacije i projekte lokalnih samouprava za pristupačnost;
  • Kreiraju i sprovedu dodatne afirmativne mere podrške deci i odraslima koji su u riziku od siromaštva;

Izjavu podržavaju:

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS

Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije

Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom

Inicijativa za inkluziju VelikiMali

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

Udruženje za reviziju pristupačnosti URP

Beogradski centar za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava – JUKOM

Centar za orijentaciju društva

Asocijacija za promovisanje inkluzije – API Srbije

Celokupno saopštenje možete preuzeti ovde.

Zajedničko saopštenje mreža udruženja koja se bave socijalnom i dečijom zaštitom u vezi sa poništavanjem rezultata konkursa Ministarstva rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja

U ime mreže pružalaca usluga socijalne zaštite Konekta, Mreže organizacija za decu Srbije- MODS i Evropske mreže  protiv siromaštva Srbije pozdravljamo odgovornu odluku ministra Vulina da, nakon obrazloženih kritika na sporni izbor projekata, poništi konkurs i na taj način spreči zloupotrebu sredstava namenjenih za podršku korisnicima usluge socijalne zaštite.

Međutim, povodom poslednjih izjava gospodina ministra Aleksandra Vulina koje se mogu pročitati u medijima, kojima on najavljuje vraćanje sredstava namenjenih udruženjima građana u budžet, ovim putem reagujemo i podsećamo da povlačenjem sredstava ostaju najviše uskraćeni korisnici usluga a to su upravo deca, osobe sa invaliditetom, i porodice iz najranjivijih grupa, a ne udruženja.

Celokupno saopštenje možete preuzeti ovde.

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine, 10. oktobar obeležava se kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Inicijativu podizanja svesti o značaju zaštite mentalnog zdravlja pokrenula je Svetska federacija mentalnog zdravlja (WFMH). Ove godine, Svetski dan mentalnog zdravlja tematski je posvećen životu sa šizofrenijom, stanjem sa kojem živi više od 25 miliona ljudi, od kojih više od polovine ne dobija nikakav tretman niti podršku, a koje nosi posebno težak stepen društvene stigme za onog ko je ima.

 U Srbiji, osobe sa problemima mentalnog zdravlja često su medju najmarginalizovanijim i najsegregisanijim grupama. Žrtve su diskriminacije, institucionalizacije i masovnog lišavanja poslovne sposobnosti, usled čega se ne smatraju punopravnim građanima i građankama i gube mnoga svoja osnovna prava. Pored toga, problemi mentalnog zdravlja i dalje izazivaju stid, nisu praćeni adekvatnim tretmanom i podrškom i zanemaruju se i u zdravstvenom i u sistemu socijalne zaštite.

 Ove godine, 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja koristimo da bismo izrazili nadu da će Republika Srbija nastaviti rad na poboljšanju usluga mentalnog zdravlja, kao i njegove sveukupne zaštite, u skladu sa standardima ljudskih prava, uz isključivu primenu socijalnog, a ne medicinskog modela, u pristupu osobama sa poteškocama mentalnog zdravlja. Shodno tome, nadamo se i da će pravni okvir i sva sistemska planiranja pratiti tokove koji omogućuju da se osobama sa problemima mentalnog zdravlja vrate i obezbede sva prava, na jednakoj osnovi sa drugim građanima i građankama, te da se zaustavi i prevenira diskriminacija i dehumanizacija ove ranjive društvene grupe.

 Najzad, nadamo se da će i državni organi i druge organizacije civilnog društva nastaviti da posvećuju deo svog rada podizanju svesti šire populacije u Republici Srbiji, radi uklanjanja stigme i predrasuda u vezi sa problemima mentalnog zdravlja.

 

Učešće u projektu DISCIT. Priključite se!

Iako je faza intervjuisanja u okviru projekta DISCIT uspešno tekla, nakon više od 20 kompletiranih intervjua, i dalje postoji pet profila koji nam nedostaju.

U pitanju su:
-osobe sa intelektualnim poteškoćama (muška osoba rođena 1945.-1955.);
-osobe sa oštećenjem vida (muškarac rođen 1945.-1955. i žena rođena 1985.-1995.);
-osobe sa psihosocijalnim poteškoćama (muškarac rođen 1945.-1955. i žena rođena 1985.-1995.).

Ponovo pozivamo i molimo sve osobe koje se uklapaju u navedeni profil, kao i organizacije čiji su članovi/ce zainteresovani/e, da nam se jave na navedeni kontakt, radi anonimnih intervjua u okviru projekta DISCIT, koji za cilj ima stvaranje novog socijalnog modela za puno ukljucivanje osoba sa invaliditetom u drustva evropskih zemalja.

Hvala vam unapred.

mdri.serbia@gmail.com ili 060 406 88 55

www.discit.eu www.mdri-s.org

Učešće u projektu DISCIT.Priključi se!

Poštovani/a,

U okviru projekta DISCIT – Osobe sa invaliditetom kao aktivni građani realizujemo istraživanje čiji je zadatak identifikovanje faktora ili uslova koji trenutno onemogućavaju ili umanjuju mogućnost osobama sa invaliditetom da budu aktivni građani.

Kroz intervjue i životne priče osoba sa invaliditetom želimo da identifikujemo ključne uslove (barijere i mogućnosti) za aktivno građanstvo osoba sa invaliditetom i da otkrijemo kako su se ti uslovi menjali kroz vreme.

Intervjuisanje će obuhvatiti 12 muškaraca i 12 žena sa oštećenjem vida, oštećenjem sluha, teškoćama u kretanju, intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama u tri starosne grupe (osobe rođene oko 1950, osobe rođene oko 1970. i one rođene oko 1990. godine).

Pozivamo osobe sa invaliditetom da učestvuju u intervjuisanju i doprinesu razumevanju mogućnosti i prepreka za primenu aktivnog građanstva u Srbiji.

Ukoliko želite da budete deo istraživanja, pošaljite nam kratku prijavu na email adresu mdri.serbia@gmail.com ili nas pozovite telefonom na brojeve 011 38 37 204 ili 060 406 88 55 a mi ćemo Vam obezbediti dalje informacije i detalje oko intervjua.

Kompletan poziv možete preuzeti  ovde .

Ravnopravnost pred zakonom – Opšti komentar br. 1 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom

Države ugovornice imaju obavezu da poštuju, štite i ostvaruju pravo osoba sa invaliditetom na ravnopravno priznanje pred zakonom.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom je na jedanaestoj sesiji, koja je održana od 31. marta do 11. aprila 2014. godine usvojio Opšti komentar br. 1 na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koji se odnosi na ravnopravnost pred zakonom. Komitet ističe da član 12. ne uvodi dodatna prava za osobe sa invaliditetom već jednostavno opisuje specifične elemente koje zemlje ugovornice treba da uzmu u obzir kako bi obezbedile pravo na ravnopravnost pred zakonom za osobe sa invaliditetom na jednakoj osnovi sa drugima.

Opšti komentar Komiteta daje tumačenje člana 12. Konvencije koji je zasnovan na opštim načelima Konvencije, kao što su urođeno dostojanstvo, individualna autonomija – uključujući i slobodu donošenja odluka – nezavisnost osoba, nediskriminacija, puno i efektivno učešće i uključivanje u društvo, poštovanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela različitosti među ljudima, jednakost mogućnosti, pristupačnost, ravnopravnost žena i muškaraca, poštovanje razvojnih kapaciteta dece sa smetnjama u razvoju da zadrže svoj identitet.

Države ugovornice moraju da urade sveobuhvatnu procenu svih oblasti zakona kako bi obezbedile da pravo osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost nije uskraćeno (ograničeno) i da je na jednakoj osnovi sa drugima. Osobama sa invaliditetom je istorijski bilo uskraćeno pravo na poslovnu sposobnost u mnogim oblastima na diskriminatoran način pod režimom zamenskog donošenja odluka, kao što su starateljstvo ili zakoni o mentalnom zdravlju koji omogućavaju prisilan tretman. Ovakva praksa mora biti ukinuta kako bi se obezbedilo vraćanje poslovne sposobnosti osobama sa invaliditetom na jednakim osnovama sa ostalima. Komitet je ponovo naglasio da činjenica da osoba ima status osobe sa invaliditetom ili postojanje bilo kakvog invaliditeta nikada ne sme biti osnov za uskraćivanje poslovne sposobnosti ili bilo kojih drugih prava garantovanih Konvencijom. Takođe, istaknuta je ključna razlika između poslovne sposobnosti i mentalne sposobnosti za donošenje odluka.

Podrška za uživanje poslovne sposobnosti koju država treba da obezbedi mora da poštuje prava, volju i želje osobe sa invaliditetom i nikada ne sme da postane zamensko donošenje odluka. Kako bi to bilo postignuto, države ugovornice treba da obezbede garancije protiv zloupotrebe, a njihova primarna svrha je da obezbeđuju poštovanje volje i želje osobe sa invaliditetom.

Opšti komentar daje detaljno tumačenje normativnih pojmova sadržanih u članu 12. Konvencije, obaveze države ugovornice, i povezanost poslovne sposobnosti sa drugim ključnim oblastima i pravima.

U sledećem periodu, objavićemo prevod Opšteg komentara na srpski jezik. Za sada, na raspolaganju je Opšti komentar na engleskom jeziku, možete ga preuzeti ovde.

Nacrt Opšteg komentara na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom- Jednako priznanje pred zakonom i Nacrt Opšteg komentara na član 9. Konvencije- Pristupačnost

Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom je na svom desetom zasedanju u septembru 2013. godine usvojio Nacrt Opšteg komentara na član 12. i Nacrt Opšteg komentara na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

U svom Nacrtu Opšteg komentara na član 12. Komitet između ostalog ističe: „Pravo na jednako priznanje pred zakonom je kroz istoriju već dugo prepoznato kao građansko i političko pravo, koje svoje korene ima u Međunarodnoj povelji o građanskim i političkim pravima. Kao takva, prava garantovana članom 12. Konvencije primenljiva su od trenutka ratifikacije. Države članice imaju obavezu da preduzmu sve korake ka neposrednoj realizaciji prava u okviru člana 12. Konvencije, uključujući pravo na podršku u realizaciji poslovne sposobnosti. Doktrina progresivne realizacije (član 4(2)) ne odnosi se na poslovnu sposobnost“. Pojašnjavajući šta termin “legal capacity” tačno znači Komitet navodi da ovaj termin obuhvata kako posedovanje prava (pravnu sposobnost) tako i praktikovanje prava (poslovnu sposobnost).

Komitet je pozvao sve zainteresovane strane  – zemlje članice, nezavisne državne organe, organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom, nevladine organizacije, istraživačke institute, akademike, da pošalju svoje komentare na dva pomenuta nacrta.

Ohrabrujemo sve zainteresovane da se uključe u diskusiju.

Nacrti Opštih komentara Komiteta i više informacija o načinu slanja komentara mogu se naći na sledećem linku:  http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CRPD/Pages/DGCArticles12And9.aspx

 

Uloga različitih aktera na polju monitoringa i zaštite prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa invaliditetom u zatvorenim ustanovama

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S organizovala je dvodnevni sastanak „Uloga različitih aktera na polju monitoringa i zaštite prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa invaliditetom u zatvorenim ustanovama“. Radni sastanak je održan 26- 27.septembra 2013.godine u  Hotel Premier Aqua, Banja Vrdnik.

 Na sastanku Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture učestvovali/e su eksperti/kinje iz Kancelarije zaštitnika građana, organizacija civilnog društva i zdravstvenih ustanova. Sastanak je bio u formi diskusije i razmene informacija o konceptu torture i zlostavljanja u kontekstu osoba sa invaliditetom.

 

 

Poslovna sposobnost od suštinske važnosti za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom

Izveštaj sa međunarodne konferencije „Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom“

21-22. maj 2013. godine, Palata Srbija, Beograd

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S u partnerstvu sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Disability Rights International i Kancelarijom UN za ljudska prava (OHCHR) organizovala je dvodnevnu međunarodnu konferenciju Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom u okviru projekta PERSON. Konferencija je okupila oko 80 domaćih i stranih eksperata, predstavnika javne vlasti, nezavisnih institucija, praktičara u oblasti zdravlja, socijalne politike i prava, i organizacija civilnog društva.

Prvi dan konferencije bio je posvećen mogućnostima i izazovima reforme sistema starateljstva, posebno u odnosu na međunarodne obaveze preuzete ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Izveštaj o radu Centara za socijalni rad u Srbiji (Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2012) navodi da je 3.778 osoba potpuno lišeno poslovne sposobnosti tokom 2011. godine, iako su podataci prikupljeni za samo manji broj odraslih korisnika pod starateljstvom. U Srbiji je tokom 2011. godine broj osoba pod starateljstvo uvećan za trećinu u odnosu na prethodne godine. Zakonska rešenja u ovoj oblasti su zastarela i u suprotnosti sa principima ljudskih prava, nedriskriminacije i društvene uljučenosti. U praksi to dovodi do situacije da je osobama sa invaliditetom, posebno osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama, uskraćeno pravo na donošenje odluka o svom životu, a posledice lišavanja poslovne sposobnosti su dalekosežne i zadiru u svaki aspekt života jedne osobe.

Na konferenciji je istaknuto da nacionalno zakonodavstvo mora biti usklađeno sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i drugim međunarodnim standardima, kao i da je neophodno razumevanje koncepta tzv. nove paradigme (donošenje odluka uz podršku ili samostalno donošenje odluka) koju uvodi Konvencija. Reforma zakonodavstva mora da bude zasnovana na principima nove paradigme, a ne „na kozmetičkim i lingvističkim doradama postojećeg zastarelog zakonodavstva“ (profesorka Dhanda). Istaknuto je da ne postoji opravdanje za potpuno lišavanje poslovne sposobnosti i da ono mora biti u potpunosti ukinuto. Takođe, predstavljeni su primeri uspešnog zastupanja pred Evropskim sudom za ljudska prava i skrenuta pažnja na važnu ulogu sudija u ovom procesu, jer način na koji sude i pristupaju ovoj problematici može doneti značajne promene u praksi. Predstavljeni su međunarodni i regionalni primeri obezbeđivanja podrške osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama, a od posebne važnosti je zastupanje za biračka prava, jer ona ne smeju biti uslovljena poslovnom sposobnošću.

Ovde možete preuzeti Izveštaj sa prvog dana konferencije – Izvestaj sa konferencije

Ovde možete preuzeti  –  Factsheet Poslovna sposobnost

PERSON – Osnovna načela za reformu sistema poslovne sposobnosti

Dostupni su PERSON Principi. Možete ih preuzeti ovde.

Pravo deteta na život u porodici kao realnost

Počela je panevropska kampanja Otvaramo vrata za decu Evrope!

Kampanjom Otvaramo vrata za decu Evrope koordiniraju organizacije Eurochild i Hope and Homes for Children, a kampanja uključuje organizacije i mreže organizacija za decu iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Estonije, Grčke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Moldavije, Poljske, Rumunije, Srbije, Ukrajine.

Cilj panevropske kampanje zastupanja Otvaramo vrata za decu Evrope je unapređenje kvaliteta života dece i mladih koji su u riziku ili u procesu napuštanja alternativne brige širom Evrope, kroz promovisanje deinstitucionalizacije. Verujemo da je neophodna sveobuhvatna transformacija usluga za decu kako bi im se garantovao bolji život.

Kampanjom Otvaramo vrata za decu Evrope u Srbiji koordinira Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S u partnerstvu sa Mrežom organizacija za decu Srbije – MODS.

Kompletno saopštenje možete  preuzeti ovde – Pravo deteta na život u porodici kao realnost

Kada je tretman tortura: Zaštita osoba sa invaliditetom smeštenih u institucijama

Sada je dostupan članak Erika Rozentala i Lori Ahern „Kada je tretman tortura: Zaštita osoba sa invaliditetom smeštenih u institucijama“ (Eric Rosenthal & Laurie Ahern: When Treatment is Torture: Protecting People with Disabilities Detained in Institutions, Human Rights Brief, vol. 19/2, 2012).

Širom sveta, osobe sa invaliditetom su podvrgnute lošem tretmanu u psihijatrijskim bolnicama, sirotištima, domovima za negu i drugim institucijama. Veliki deo tog zlostavljanja je posledica zapostavljanja i nedostatka nege – loši, nehigijenski uslovi, nedostatak tretmana i zastareli sistemi koji izopštavaju ljude iz društva. Međutim, ponekada bol i patnja jesu direktna posledica postupanja za čije se ciljeve navode pružanje tretmana, nege ili zaštite. Rastući je stav da bol nanet u ime pružanja tretmana može biti kršenje međunarodnog prava. U određenim okolnostima, on može dosegnuti i nivo torture.

Ovaj članak opisuje takve promene i prepoznaje izazove koji se mogu javiti u budućnosti. Autori se oslanjaju na svoje iskustvo iz rada pri Disability Rights International  (ranije MDRI Mental Disability Rights International), organizaciji koja se više od dvadeset godina angažuje u dokumentovanju, otkrivanju i suprotstavljanju zloupotreba nad osobama sa invaliditetom.

Ceo članak  možete preuzeti ovde – Kada je tretman tortura PREVOD

Međunarodna konferencija “Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom”

partneri

Beograd, 21-22. maj 2013. godine

Palata Srbija, Bulevar Mihajla Pupina 2, sala 470

U okviru projekta PERSON, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S u partnerstvu sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Disability Rights International i Kancelarijom UN za ljudska prava (OHCHR) organizuje međunarodnu konferenciju „Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom“, koja će biti održana 21-22. maja 2013. godine u Beogradu.

Konferencija će se baviti pitanjima poslovne sposobnosti i deinstucionalizacije sa posebnim osvrtom na osobe sa intelektulanim, kognitivnim i psihosocijalnim teškoćama.

Prvi dan konferencije posvećen je mogućnostima i izazovima reforme sistema starateljstva, posebno u odnosu na međunarodne obaveze preuzete ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Život u zajednici i deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom i njihova povezanost sa pitanjem poslovne sposobnosti su teme drugog dana. Konferencija je posvećena donosiocima odluka, predstavnicima međunarodnih organizacija, sudstva, pravnim ekspertima, nezavisnim institucijama, organizacijama civilnog društva i drugim relevantnim akterima koji treba da iniciraju i sprovode reforme. (više…)

Saopštenje povodom predstojećih izmena zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

U poslednjih nekoliko nedelja u medijima smo naišli na informacije o organizovanoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji su kod nas izazvali zabrinutost u vezi sa daljim razvojem inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji.

U periodu kada je Republika Srbija donela zakonsku regulativu koja podržava ostvarivanje prava na obrazovanje svih svojih građana i građanki, što je zagarantovano i Ustavom, i kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učinilo mnoge korake i napore da se uspostavi i dalje unapređuje kvalitetno obrazovanje za sve, zbunjeni smo i zabrinuti zbog informacija koje ukazuju na to da postoje tendencije da se proces razvoja inkluzivnog obrazovanja zaustavi, odnosno vrati unazad, a osnovni principi dostupnosti i jednakopravnosti u obrazovanju dovedu u pitanje.

Kompletno obaveštenje možete preuzeti u pdf formatu – Reagovanje IZI VM, MDRI-S i USH povodom predloga izmena ZoOSOV

MDRI-S partnerska organizacija na novom EU projektu: osobe sa invaliditetom kao aktivni građani

U okviru projekta DISCIT – Osobe sa invaliditetom kao aktivni građani, koji finansira Evropska unija, u Briselu je 27. i 28. februara 2013. godine održan prvi sastanak, koji je istovremeno obeležio i početak sprovođenja projekta. Organizator sastanka je NOVA – Norwegian Social Research, a prisustvovali su akademici, donosioci odluka i zastupnici iz deset zemalja EU, kao i iz Norveške, Srbije, Švajcarske i SAD. Takođe, na sastanku su učestvovali i predstavnici/ce Direktorata za pravdu Evropske komisije, Međunarodne organizacije rada i European Disability Forum. Kako je navela Monica Menapace iz Generalnog direktorata za istraživanje i inovacije Evropske komisije „ovaj projekat predstavlja nove načine odgovaranja na društvene potrebe na koje tržište i javni sektor nisu uspeli da odgovore na adekvatan način“.

Ovde možete preuzeti DISCIT saopstenje za stampu

 

Exclusion of children with disabilities in residential care from the education system

Almost 60% of children with disabilities in residential care in Serbia are excluded from the educational system.

naslovna publikacija eng.Children with disabilities in residential care do not fulfill their right to education on an equal basis with others. Additional aggravating circumstances are present such as a limited number of schools that cooperate with the institutions, a limited number of places in school for children from homes, architectural barriers, lack of additional support. All the children included in the research attend schools for children with disabilities; specifically no child attends a regular school. However, the barriers that are even more serious are negative attitudes of employees in residential institutions and schools towards education of children with disabilities and the prevailing medical model in the assessment of a child’s needs.

Read about the causes of exclusion and attitudes of employees in residential institutions and education on the right to education of children with disabilities in our latest publication “Exclusion and Segregation and of Children with Disabilities in Residential Institutions in the Education System.”

If a child is placed in residential institution, he/she is most probably excluded from education. If he/she is in one of the institutions that include children in the education system, the chances to enrol the school are minimal. This will happen only if an expert team decides to enrol this very child in school, if the school has sufficient space, if the child is independently mobile and not a wheelchair user, if there are no health problems. Even when all of these barriers are removed, only every fifth child is enrolled in school. The child will definitely attend school for the education of children with disabilities, and will probably be in a special class, designed only for children with disabilities from residential institutions. The focus of education is likely to be on individual work and therapies. The child will experience going to school as a reward, and employees see it as socialisation. Learning will be of lesser importance.

———————————————————————————————————————

The research „Education and Community Living as a Precondition of Equality of Children with Disabilities“ was carried out in the period from May to October 2015 within the project „Children with Disabilities in Residential Institutions as Victims of Multiple Discrimination“. The aim of the project is to contribute to the fight against discrimination against children with disabilities in the education system, and it is implemented by the Mental Disabilities Rights Initiative MDRI-S in partnership with the Initiative for Inclusion VelikiMali and in cooperation with the Commissioner for Protection of Equality. The project is supported by the European Union under the Civil Society Facility 2013 and the Serbian Government Office for Cooperation with Civil society. The contents of the publication are the responsibility of the authors and the Mental Disability Rights Initiative MDRI-S and do not reflect the views and opinion of the European Union.

Translation of this report into English was supported by the United Nations Office of the High Commissioner for Human Rights (OHCHR). The views appearing in this publication do not necessarily reflect the views of the United Nations or any of its entities.

Serbia: “committed to inclusion” while funding segregation

In Geneva this afternoon a delegation of the Serbian government tried to convince the UN Committee on the Rights of Persons with Disabilities that it was “committed to inclusion”. Yesterday in a village called Stamnica, 120km from the capital Belgrade, the Serbian Government opened a new 112-bed building adding to an institution that now has 344 beds. The institution warehouses children and young people with intellectual disabilities. MDAC and MDRI-S call on the Government to abandon plans to maintain this institution, and instead find community-based placements for these children and young people.

Institution Stamnica, MDRI-SAleksandar Vulin, Minister of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs, has committed 300 million Serbian Dinars (almost 2.5 million Euro) in total, and 66 millions Serbian Dinars (over 500,000 Euro) to increase the capacity of this particular institution. The announcement came just before the delegation of Serbia told the UN that it was encouraging the “development of community-based services” for persons with disabilities – a commitment that meets Serbia’s obligations under the UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities. Today, Serbia maintains 6 institutions for children with disabilities and 15 institutions for adults with disabilities housing nearly 6,000 persons with disabilities in the country. In addition it has 5 big psychiatric hospitals with the capacity of 3,000 beds.

Dragana Ciric Milovanovic, Director of MDRI-Serbia, which regularly monitors institutions in the country, provided information to the UN Committee on the Rights of Persons with Disabilities today. She said:

“As we speak, there is a new institution being officially opened for more than 100 residents in Serbia, with more money flowing in the direction of institutionalisation. Serbia should immediately abolish all forms of segregation of persons with intellectual and psycho-social disabilities and ensure that alternatives to institutionalisation exist by developing community-based services”

“The level of hypocrisy shown by the Serbian Government is staggering,” said Steven Allen – MDAC Campaigns Director who is also in Geneva this week. He added, “the Government should swallow its pride and abandon plans to fill those 112 beds. Instead, it should fund community-based alternatives to institutions, and with civil society, develop an effective national deinstitutionalisation plan.”

—————————————————————

MDRI-S is implementing this activity under PERSON project (Partnership to Ensure Reforms of Supports in Other Nations) funded by the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of PERSON and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union.

 

Obrazovanje i život u zajednici – okrugli sto u Subotici

Moje pravo - Vaša obaveza

U petak, 06. novembra 2015. godine, MDRI-S organizuje okrugli sto na temu obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju koja su na institucionalnom smeštaju. Okrugli sto će biti održan u Subotici, u Gradskoj kući (Trg slobode br. 1) s početkom u 13 časova.

Na okruglom stolu ćemo predstaviti postojeće podatke o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju koja su na institucionalnom smeštaju u cilju otvaranja konstruktivne diskusije o teškoćama i barijerama i pronalaženju mogućih rešenja na lokalnom nivou pri ostvarivanja prava na obrazovanje ove grupe dece. Takođe, predstavićemo i raspoložive mehanizme za zaštitu od diskriminacije, odnosno aktivnosti institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na unapređenju ravnopravnosti dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji. Pozivamo vas da prisustvujete okruglom stolu i date doprinos unapređenju položaja dece koja su na institucionalnom smeštaju.

Podršku realizaciji okruglog stola obezbeđuje Udruženje za pomoć osobama sa autizmom iz Subotice. Okrugli sto je aktivnost u okviru projekta „Deca sa smetnjama u razvoju u rezidencijalnim ustanovama kao žrtve višestruke diskriminacije“, koji sprovodimo u partnerstvu sa Inicijativom za inkluziju VelikiMali i u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a uz podršku Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo.

Pozivno pismo i program rada

Projekat podržavaju Evropska unija u okviru programa Civil Society Facility 2013. i Centar za interaktivnu pedagogiju i Fondacija za otvoreno društvo u okviru programa Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja. 

Kampanja Pravo da donesem odluku -The Right to Act-

Početak online kampanje Pravo da donesem odluku u okviru projekta EU-PERSON.

Cilj online kampanje Pravo da donesem odluku je promocija važnosti pitanja poslovne sposobnosti za sve osobe sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama i ukazivanje na probleme lišenja poslovne sposobnosti, starateljstva nad odraslim osobama i drugih restriktivnih sistema. Kampanja je deo EU-PERSON projekta – partnerstva sedam organizacija civilnog društva koje rade na ostvarivanju ljudskih prava osoba sa invaliditetom u zemljama Balkana i Turskoj.

Tokom 12 nedelja kampanje, dnevno ćemo objavljivati informacije o pravu osoba sa invaliditetom na donošenje i sprovođenje odluka, odnosno lične priče, primere dobre prakse i materijale iz različitih nacionalnih kampanja za unapređenje prava na donošenje odluka, posebno u zemljama Balkana i u Turskoj.

Kako da podržite kampanju:

PicsArt_08_04_2015 15_31_56Potpišite Deklaraciju Pravo da donesem odluku i pošaljite nam informaciju o tome na email adresu    mdri.serbia@gmail.com. Pokažite  da   podržavate pravo osoba sa invaliditetom da donose i sprovode odluke, donošenje odluka uz podršku i priznanje poslovne sposobosti kao osnovno ljudsko pravo.

Fotografišite se sa posterom Moja je odluka ili posterom I will act i postavite fotografiju na Internet stranice i društvene mreže sa hashtag-om #TheRightToAct

Podelite vesti, materijale, informacije o kampanji na društvenim mrežama i vašim Internet stranicama.

Javite nam se i saznajte više!

Zašto 11. april?

Komitet za prava osoba sa invaliditetom je 11. aprila 2014. godine objavio Opšti komentar 1. na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (Konvencija) i potvrdio da je međunarodnom pravu u oblasti ljudskih prava potrebna velika promena sa zamenskog donošenja odluka (kao što je starateljstvo) ka donošenju odluka uz podršku. To znači da svaka od 151 države, koje su ratifikovale Konvenciju, ima obavezu da obezbedi pravo na delovanje osobama sa invaliditetom na jednakoj osnovi sa drugima.

Član 12. Konvencije potvrđuje da sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na ravnopravnost pred zakonom i da to uključuje i priznanje poslovne sposobnosti na jednakoj osnovi sa drugima. Opšti komentar na član 12. potvrđuje da sve osobe sa invaliditetom imaju punu poslovnu sposobnost „jednostavnom činjenicom da su ljudska bića“ (stav 14). U slučajevima kada je osobama potrebna podrška za ostvarivanje poslovne sposobnosti, Opšti komentar ističe obavezu države da obezbedi potrebnu podršku. Podrška može da podrazumeva obezbeđivanje informacija na pojednostavljene načine ili „krugove podrške“ kako bi se podržala osoba da donose i sprovede odluke o svom životu. U sistemima gde je poslovna sposobnost ograničena samo zato što osoba ima intelektualne ili psihosocijalne teškoće neophodna je zakonodavna promena. Gotovo sve zemlje potpisnice Konvencije imaju dug put kroz reformisanje zakona, unapređenje prakse i obezbeđivanje da poslovna sposobnost postane realnost za sve osobe sa invaliditetom. Kampanja Pravo da donesem odluku je još jedan doprinos ovom važnom reformskom procesu.

 

 

 

 

Nils Muižnieks: Ukidanje potpunog lišenja poslovne sposobnosti i deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom

Session de l'Assemblée parlementaire janvier 2012Parliamentary Assembly Session January 2012

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Nils Muižnieks, posetio je Srbiju od 16. do 20. marta 2015. godine i razgovarao sa organizacijama civilnog društva, nezavisnim institucijama i donosiocima odluka. Komesar je istakao da Srbija hitno treba da se bavi pitanjima prava osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom i njihovom deinstitucionalizacijom u skladu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom na koju se obavezala. U saopštenju Komesara ističe se da „vlasti u Srbiji treba da revidiraju postojeće zakonodavstvo o poslovnoj sposobnosti i zamene starateljstvo alternativnim modelima donošenja odluka uz podršku, a prvi korak ka tome treba da bude ukidanje potpunog lišenja poslovne sposobnosti“.

Nakon posete ustanovi socijalne zaštite Veternik, zajedno sa Zaštitnikom građana i Izvršnom direktorkom MDRI-S, Komesar je istakao da deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom i njhovo društveno uključivanje treba da budu jedan od prioriteta vlasti i podstakao ih da naprave ambiciozan plan u toj oblasti – „Kao prvi korak, vlasti treba da prestanu da smeštaju osobe sa invaliditetom u ustanove, uključujući i Veternik koji sam posetio i video strašnu realnost 548 osoba koje tamo žive. Dokument “Mapa puta deinstitucionalizacije u Republici Srbiji”, koju su zajedno kreirali Zaštitnik građana i ekspertske nevladine organizacije je koristan vodič kroz taj proces.

Podsećamo da je dokument „Mapa puta deinstitucionalizacije u Republici Srbiji“ predstavljen Odboru za ljudska i manjinska pitanja i rodnu ravnopravnost, 3. decembra 2014. godine i da je Meho Omerović, predsednik Odbora, ocenio da iz ovog dokumenta „proističu jasni zadaci” koji narodnim poslanicima treba da posluže kao pravilnik i smernice u rešavanju problema institucionalizacije osoba sa invaliditeitom.

Preporuke Komesara za ljudska prava predstavljaju ključne smernice za sve aktere u Republici Srbiji da usklađuju zakonodavstvo i praksu u oblasti ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom sa međunarodnim standardnima i obavezama koje je Srbija preuzela.

Fotografija je preuzeta sa sajta Komesara za ljudska prava Saveta Evrope .

 

 buy essay

Reagovanje – Nacrt zakona o udžbenicima ne podržava razvoj inkluzivnog obrazovanja

Inicijativa za inkluziju VelikiMali izražava zabrinutost povodom odredbi Nacrta zakona o udžbenicima koje se odnose na posebnu kategoriju udžbenika – udžbenik za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Uvođenjem posebnih udžbenika za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom onemogućila bi se njihova puna uključenost i ravnopravnost sa ostalom decom u sistemu obrazovanja.

Kao što je istaknuto u Mišljenju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti1 , ne postoji osnov niti opravdanje za uvođenje posebnih udžbenika, nastavnih sredstava i materijala za učenike sa smetnjama i invaliditetom. Postojanje posebnih udžbenika je suprotno antidiskriminacionim propisima, kao i načelima sistema vaspitanja i obrazovanja, utvrđenim Zakonima o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013).

Celokupno saopštenje možete preuzeti ovde.

DISCIT Policy Brief

Sada je dostupan DISCIT policy brief  na srpskom jeziku. Možete ga preuzeti ovde.

„Isterivači/ce diskriminacije“ – vršnjačka podrška deci sa smetnjama u razvoju

MDRI-S i partnerska organizacija Inicijativa za inkluziju VelikiMali su od 20. do 21. februara 2015. godine održale radionice i razgovore sa Panelom mladih Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Razgovarali smo o položaju dece sa smetnjama u razvoju u ustanovama socijalne zaštite, pravu svake osobe na život u porodičnom okruženju i lokalnoj zajednici, kao i o potrebama i položaju mladih u Srbiji. Mladi „Isterivači diskriminacije“ su kroz radionice igre uloga proveli vreme „u cipelama“ dece korisnika rezidencijalnih ustanova u pokušaju da se njihov glas čuje, u ulozi pružaoca usluga ili aktivista i aktivistkinje organizacija civilnog društva istraživajući aktivnosti zastupanja za unapređenje ostvarivanja prava deteta.

Vršnjačka podrška je ključni aspekt prihvatanja i razumevanje različitosti i ostvarivanja ravnopravnosti svakog deteta u cilju kvalitetne društvene uključenosti i dostojanstvenog života za svaku osobu.

Radionice su održane u okviru projekta „Deca sa smetnjama u razvoju u rezidencijalnim ustanovama kao žrtve višestruke diskriminacije“ koji finansira Evropska unije u okviru Support to Civil Society Facility 2013.

10177321_898670540163809_8908356382314472634_n  10987702_898670713497125_8084486268565195263_n  10347555_898670670163796_2566091798561194603_n

Traktor, ljudožderi i socijalna zaštita

Širom sveta, ali nekako zabrinjavajuće često u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, osobe sa invaliditetom žrtve su masovnog lišenja poslovne sposobnosti (svojstvo pravnog subjektiviteta i slobodnog odlučivanja o/u sopstvenom životu) i smeštanja u ustanove zdravstvene i socijalne zaštite mimo svoje volje. Takva smeštanja najčešće su trajna (doživotna). Takođe, takva smeštanja uzroci su povrede gotovo svih osnovnih ljudskih prava, potpune objektivizacije i svođenja čoveka na broj kojim se upravlja, te osnov za brojne zloupotrebe.

Usvajanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, sa najvećom podrškom međunarodne zajednice ikada, na koncept invaliditeta i prava osoba sa invaliditetom bačeno je novo svetlo u raznim aspektima. Između ostalog, ona nam je pružila pravni osnov za napuštanje dotadašnje prakse „zaštite“ osoba sa invaliditetom u specijalizovanim ustanovama i dala jasne smernice za stvaranje jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom kako bi one mogle da žive u prirodnom okruženju uz odgovarajuću podršku.

Ukratko, Konvencija zabranjuje diskriminaciju na osnovu invaliditeta. Segregacija, a samim tim i institucionalizacija na osnovu invaliditeta je diskriminatorna, stoga i zabranjena.

Republika Srbija među prvima je potpisala i ratifikovala ovu konvenciju učinivši je sastavnim delom svog pravnog poretka. Dodatne preporuke i insistiranja na poštovanju prava na život u zajednici, te prekid prakse daljeg smeštanja korisnika u institucije u Republici Srbiji stigle su i od strane međunarodne zajednice, nacionalnih nezavisnih tela, kao i iz civilnog sektora. Stoga se u poslednjih par godina stekao utisak da se deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom češće javlja na političkoj agendi. Drugim rečima, stekao se utisak da je krajnji cilj nadležnog ministarstva i Republike upravo da se osobe sa invaliditetom „izbave“ iz institucija i integrišu, uz velike napore, sistemske reforme i sprovođenjem oblika podrške, u zajednicu. Stidljiv utisak je da je cilj sprovođenje međunarodnopravnih obaveza, među kojima je deinstitucionalizacija. Ovakav utisak očigledno je bio pogrešan.

Aleksandar Vulin, ministar pod čiju nadležnost potpada i ta socijalna zaštita, ovih je dana svojim izjavama dao poseban ton odnosu prema osobama sa invaliditetom, naročito onima smeštenim u rezidencijalne ustanove. Nekako istovremeno, ministar je, kao prvi čovek nadležnog ministarstva, verovatno ne potpuno svesno, obelodanio i putanju politike koja je za sve nas krajnje problematična, i svoj lični stav, koji je, u najmanju ruku, uvredljiv.

Naime, darujući traktor Zavodu za smeštaj odraslih lica „Male pčelice“ u Kragujevcu, ministar je ponosno najavio da je dugoročni cilj ministarstva osnaživanje sličnih institucija sa više stotina rezidenata, ne bi li iste postale ekonomski samoodržive, u sopstvenoj proizvodnji i radnoj aktivaciji korisnika. Nama koji se bavimo pravima osoba sa invaliditetom ovakva najava je očigledno neprihvatljiva.

Ako ministar kao dugoročni cilj spominje jačanje (bilo u kom obliku) postojećih institucionalnih struktura socijalne zaštite, ne ostajemo samo zbunjeni, već i zabrinuti. Pre samo godinu dana, taj isti ministar lično je uručio ustanovama, organizacijama i samoupravama grantove iz projekta podrške procesu deinstitucionalizacije, za koje je Ministarstvo od Evropske unije dobilo više od četiri miliona evra. Zbunjenost međutim postaje manja ako znamo da je u drugoj svojoj izjavi, gostujući na jednoj lokalnoj beogradskoj TV stanici, ministar objasnio da u ustanovama za smeštaj osoba sa invaliditetom viđamo slučajeve kanibalizma, nazivajući rezidente tih ustanova nesrećnim ljudskim bićima kojima se ne može pomoći. To je učinio reagujući na preporuke Zaštitnika građana da se u proces deinstitucionalizacije krene bez daljih odlaganja.

Na stranu što je sadržinski ravna najgorim predrasudama, generalizaciji, stereotipnom etiketiranju, nego je ovakva izjava glavnog realizatora politike u vezi sa osobama sa invaliditetom ozbiljno diskriminatorna i graniči se sa govorom mržnje. Ona šalje poruku objektivizacije, animalizacije osoba sa invaliditetom, pokazuje najviši stepen neznanja, ali još opasnije – nespremnosti da se neznanje i duboka ukorenjenost zastarelih stavova i retrogradnih ideja napusti i transformiše. Pa verovatno, time, i sam sistem kojim on rukovodi.

Preuzeto sa: Danas.rs

Menjaža – jedan traktor za petsto života

O snažnim predrasudama u društvu i bahatosti države prema osobama sa invaliditetom mogli bismo napisati roman, a i dalje ne bismo uspeli da pobrojimo sve primere omalovažavanja, zlostavljanja i dehumanizacije ovih ljudi. O tome kako ljude svodimo na stvari i skladištimo ih u domove u kojima vladaju uslovi nedostojni ljudskih bića pisano je u više navrata, a stanje u poslednjih deset godina se menja mravljim koracima uz nadljudski napor.

Pored deklarativnog opredeljenja da je svoj deci mesto u porodici, naša država i dalje ne obezbeđuje odgovarajuću podršku porodicama dece sa smetnjama u razvoju, kako bi mogla da ostanu u svom prirodnom, porodičnom okruženju. Situacija je još nepovoljnija kada su u pitanju odrasle osobe sa intelektualnim i psihičkim teškoćama. Za njih su institucije poslednja stanica, dok alternativa gotovo da ne postoji.

Da ovakvo strateško opredeljenje nije pitanje nečije dobre volje i „humanosti“ potvrdila je naša država brojnim dokumentima i zakonima, kao i prihvatanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom kao sastavnog dela našeg pravnog sistema. Polazeći od strateških dokumenata, realizovanih i tekućih projekata (samo jedan od poslednjih projekata podrške deinstitucinalizaciji iz sredstava Evropske unije vredi „tričavih“ 4,7 miliona evra), preuzetih obaveza i zvaničnih izjava državnih predstavnika na svim važnim skupovima organizovanim na ovu temu, stiče se utisak da zvanična politika naše države podržava postepeno ukidanje velikih rezidencijalnih ustanova i stvaranje uslova za dostojanstven život u zajednici za sve građane i građanke naše zemlje. Čak je i Narodna skupština Republike Srbije, povodom razmatranja izveštaja o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu, u oktobru 2014. godine usvojila zaključke u kojima se deinstitucionalizacija pominje kao krajni cilj reformi u ovoj oblasti.

Međutim, nakon deset godina intenzivnih napora, nedovoljnih ali značajnih sredstava uloženih u transformaciju sistema socijalne zaštite te usvajanja relevantnih zakona, Srbija pravi potpuni zaokret i kreće punom parom unazad. U to nema nikakve sumnje nakon izjave dotičnog ministra date 18. januara 2015. godine u kojoj saopštava novi „dugoročni cilj Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja da sve socijalne institucije budu ekonomski samoodržive“ putem radne aktivacije korisnika. Pa, ako je do traktora – dobiće traktor.

Dakle, država će se postarati ne samo da oni najugroženiji i najranjiviji ostanu nevidljivi, već i da se državi debelo oduže za svu pomoć koja im se pruža. A za svaki slučaj će ih dodatno ocrniti i posejati strah među nama “nedužnim građanima i građankama” ne bi li se svi ujedinili u naporima da ih zadržimo “tamo gde im je mesto”. “Ne idete vi nikud, kanibali jedni,” kao da poručuje gospodin ministar, ne prezajući od dodatnog omalovažavanja korisnika ovih ustanova dok pominje navodne slučajeve „kanibalizma i snažne autodestrukcije“ (emisija Panorama, Studio B, 17.01. 2015. godine). Potrebno je, dakle, utvrditi od koga je ministar dobio ove informacije i koliko je takvih slučajeva registrovano, jer javnost ima pravo da zna da su kanibali među nama!

Ne vidi ministar ništa loše u tome što svojim postupcima ne samo da širi govor mržnje i krši zakon, već i sve principe za koje se on i njegova partija načelno zalažu. Da se razumemo, kršenje zakona u Srbiji nije retkost, ali po prvi put u poslednjih petnaestak godina vlast to radi otvoreno, „transparentno“ i bez ikakve svesti o tome da je to nedopustivo. Danas je u našoj državi očigledno „in“, ili rečeno žargonom ministra “cool“ biti jači od zakona, makar to neki i životom platili.

Autorka je direktorka regionalne kancelarije Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (Mental Disability Rights Initiative – MDRI-S).

Preuzeto sa: Peščanik.net, 31.01.2015.

Potrebna deinstitucionalizacija umesto daljeg osnaživanja ustanova socijalne zaštite

U Beogradu, 28.1.2015. godine

Iako je najava dugoročnog plana Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja a u vezi sa osnaživanjem ustanova socijalne zaštite (rezidencijalnih institucija) za samoodrživost, već bila razlog reakcija organizacija civilnog sektora i drugih relevantnih subjekata, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) ovom prilikom ističu zabrinutost povodom ove najave. Podsećanja radi, ministar Vulin izjavio je, prilikom donacije ustanovi „Male pčelice“, da je dugoročni plan Ministarstva da se ustanove ovog tipa učine ekonomski samoodrživim, putem „radne aktivacije“ rezidenata.

Ističemo da je ova najava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja problematična i da je u apsolutnoj suprotnosti sa osnovnim garancijama ljudskih prava, iz sledećih razloga:

–          Preporuke i izveštaji nezavisnih tela kao što su Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali i međunarodnih tela poput Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, te odredbe Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, koja je sastavni deo nacionalnog pravnog okvira Republike Srbije i nedavno usvojeni strateški dokumenti, jednoglasno prepoznaju proces deinstitucionalizacije kao jedan od prioriteta kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava i prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

 –          Isti izvori naglašavaju da model života u uslovima rezidencijalnog tipa mora zameniti uključivanje osoba sa invaliditetom u život u zajednici, putem profesionalne rehabilitacije, postupne obrazovne i profesionalne integracije, uz sisteme usluga podrške za samostalni život ili život uz podršku, u skladu sa standardima ljudskih prava i socijalne zaštite korisnika.

–          Alokacija sredstava u „totalne“ rezidencijalne ustanove, te njihovo osnaživanje bilo koje vrste, predstavljaju korak koji je suprotan već usvojenim strateškim ciljevima i standardima integracije osoba sa invaliditetom, naročito kada se takve mere predstavljaju kao „dugoročni cilj Ministarstva“. Ovo posebno zabrinjava u trenutku kada Ministarstvo uveliko sprovodi projekat deinstitucionalizacije vredan 2,3 miliona evra iz sredstava Evropske unije (www.otvorenizagrljaj.rs).

–          „Radna aktivacija“ rezidenata složen je proces koji se ne treba odvijati u institucionalnim uslovima ustanova socijalne zaštite jer je mogućnost zloupotrebe korisnika i njihovog rada i volje veoma visoka, i treba da bude predmet socijalne podrške i transformacije u uslovima života u zajednici.

–          Aktivacija u smislu rada i zapošljavanja u ustanovama socijalne zaštite nije integracija ni u jednom pogledu, a planiranje „samoodrživosti“ ustanova sa nekoliko stotina rezidenata visoko je problematična i zabrinjavajuća u periodu kada se ističe neophodnost postepenog gašenja takvog modela socijalne zaštite osoba sa invaliditetom.

Zbog svega navednog pozivamo nadležno ministarstvo da preispita najavu daljeg osnaživanja rezidencijalnih institucija i da preduzme korake ka daljoj i progresivnoj deinstitucionalizaciji korisnika ovih ustanova uz puno poštovanje strateških dokumenata, preporuka domaćih i međunarodnih tela i standarda ljudskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju.

Održan trening sutkinja i sudija o poslovnoj sposobnosti osoba sa invaliditetom

logo person           logo poverenice             logo eu              logo mdri          logo dri

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S www.mdri-s.org i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti  www.ravnopravnost.gov.rs održali su dvodnevni trening sutkinja i sudija srpskih sudova na temu „Poslovna sposobnost kao preduslov ravnopravnosti pred zakonom za osobe sa invaliditetom“. Treningu  su prisustvovale sutkinje i sudije iz osnovnih i viših sudova iz gradova širom Srbije, kao i predstavnici organizacija civilnog društva i advokati. Obuka je realizovana u okviru projekta PERSON www.eu-person.com, a održana je od 26-27. novembra u Banji Vrdnik.

Osnovni ciljevi  treninga bili su razmena iskustava između samih sudija i sutkinja koji/e postupaju u postupcima vezanim za poslovnu sposobnost, podizanje svesti o standardima ljudskih prava u oblasti poslovne sposobnosti koji su obavezujući za Republiku Srbiju, predstavljanje rezultata istraživanja prakse pred srpskim sudovima koji ukazuju na automatizam, nesavesnost i ozbiljno kršenje prava u postupcima lišavanja poslovne sposobnosti, te osnaživanje učesnika/ca za primenu postojećih zakonskih rešenja i međunarodnopravnih izvora koji su u skladu sa pravima osoba sa invaliditetom.

Kvalitet diskusije i visoka ocena kojom su učesnice/i ocenili uspešnost obuke daje sigurnost da je moguće neposrednim uticajem na sudsku praksu i donosioce/teljke sudskih odluka menjati obespravljujuću i diskriminatornu tradiciju lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

Kao ključne zaključke i komentare učesnika/ca ističemo potrebu za organizovanjem daljih obuka na ovu temu, organizovanje radnih sastanaka sa drugim akterima u procesu lišenja poslovne sposobnosti, posebno centrima za socijalni rad i veštacima, reformu postojećih pravnih okvira, direktnu primenu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, oslanjanje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, jaču saradnju i rad na ukidanju prakse lišenja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom.

Kao predavačice na treningu govorile su prof. dr Nevena Petrušić, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Dragana Ćirić Milovanović, izvršna direktorka MDRI-S, Kosana Beker, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Katarina Golubović, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM. Treningom je moderirao Milan M. Marković, pravni saradnik MDRI-S.

Projekat PERSON su finansijski podržali Evropska unija i Disability Rights International.

Tom prilikom, MDRI-S je objavio publikaciju „Lišenje poslovne sposobnosti: zakoni i praksa u Republici Srbiji“ autorke Kosane Beker.

 

Poslovna sposobnost kao osnovno ljudsko pravo – od građanske smrti do podrške

Ja sam tvoj komšija - Upoznaj me bolje!

Ja sam tvoj komšija – upoznaj me bolje!

 

Pravo na odlučivanje je ljudsko pravo svake osobe, pa tako i osoba sa invaliditetom. Bez mogućnosti donošenja odluka ne možemo govoriti o ličnom dostojanstvu i ostvarivanju vlastite ličnosti. Poslovna sposobnostpodrazumeva istovremeno naše pravo da budemo nosioci prava, ali i da ta prava ostvarujemo na jednakoj osnovi sa drugima, odnosno da se naše odluke poštuju i da budu priznate pred zakonom.

Pravo na odlučivanje je ljudsko pravo svake osobe, pa tako i osoba sa invaliditetom. Bez mogućnosti donošenja odluka ne možemo govoriti o ličnom dostojanstvu i ostvarivanju vlastite ličnosti. Poslovna sposobnostpodrazumeva istovremeno naše pravo da budemo nosioci prava, ali i da ta prava ostvarujemo na jednakoj osnovi sa drugima, odnosno da se naše odluke poštuju i da budu priznate pred zakonom.

Lišenje poslovne sposobnosti predstavlja najdrastičnije zadiranje u nečiji privatan život, jer osobi uskraćuje uživanje skoro svih njenih prava. Tako je jedan koncept, nastao iz percepcije da se jedna osoba zaštiti, pretvoren u sredstvo zloupotrebe i masovnog obespravljivanja. Da li je moguće naći bilo kakvo opravdanje da pod maskom zaštite nečijih prava i interesa tako duboko zadiremo u živote ljudi? I kako možemo dozvoliti da sopstvenu nesposobnost razumevanja nečijih želja i potreba navodimo kao opravdanje da jednoj osobi uskratimo sva njena prava?

Upravo zbog toga, kao i zbog činjenice da se osobama sa invaliditetom, a posebno osobama sa intelektualnim i mentalnim smetnjama, tradicionalno uskraćuje mogućnost bilo kakvog prepoznavanja i učestvovanja u društvu, pravo na jednako priznanje pred zakonom nedavno je i eksplicitno prepoznato u međunarodnim krugovima. Zbog nejednakog položaja u kojem se nalaze osobe sa invaliditetom u odnosu na širu populaciju, ne samo da je prepoznato da one imaju pravo da donose odluke o svom životu, već i da imaju pravo na podršku koja im je potrebna da bi to pravo mogle i da ostvare.

"Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom" (21-22.5.2013., Palata Srbija, Beograd)

„Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom“ (21-22.5.2013., Palata Srbija, Beograd)

Važeći propisi u Republici Srbiji, ali i u drugim zemljama, još uvek zasnivaju ograničavanje ili potpuno ukidanje poslovne sposobnosti jednoj osobi na proceni mentalne sposobnosti osobe, odnosno njene „sposobnosti da razume prirodu i posledice svojih odluka, te da svoju odluku saopštava na način koji drugi razumeju“.  Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom raskida klasičnu vezu između mentalne i poslovne sposobnosti, ukazujući da mentalna sposobnost ne sme biti osnov za ograničavanje, odnosno oduzimanje, poslovne sposobnosti.

Član 12. Konvencije osobama sa invaliditetom garantuje uživanje poslovne sposobnosti na jednakoj osnovi sa drugima. To ukratko znači da se poslovna sposobnost nikome ne može uskratiti na osnovu invaliditeta, te da takva praksa narušava jedan od osnovnih principa same Konvencije – princip nediskriminacije, kao i principe poštovanja urođenog dostojanstva, lične autonomije što podrazumeva  i slobodu pravljenja sopstvenih izbora i nezavisnost osobe. Načela se odnose na sve osobe, uključujući i one saintelektualnim, kognitivnim, psihosocijalnim i teškoćama u komunikaciji, odnosno osobe koje se susreću sa različitim izazovima prilikom donošenja odluka.

 

Ja sam tvoja sugrađanka - upoznaj me bolje!

Ja sam tvoja sugrađanka – upoznaj me bolje!

Izuzetno je bitno prepoznati da i osobe s najvišim stepenom teškoća imaju jednako pravo na podršku u odlučivanju. Ovo je izričito navedeno u preambuliKonvencije koja ističe „potrebu da se promovišu i zaštite ljudska prava svih osoba sa invaliditetom, uključujući i one kojima je potrebna intenzivnija podrška.”

Naime, svi mi u svom životu koristimo model odlučivanja uz podršku– svi tražimo i dobijamo podršku kada o nečemu odlučujemo, ali i povremeno grešimo, tj. donosimo „loše“ odluke. S obzirom da ono što važi za svako ljudsko biće, važi i za osobe s intelektualnim ili mentalnim smetnjama, tako i filozofija donošenja odluka podrazumeva princip dobijanja potrebne podrške i princip slobode preuzimanja rizika. Ovakvo sagledavanje procesa odlučivanja dovodi u pitanje paternalistički i zaštitnički stav društva prema osobama sa invaliditetom.

Poslovna sposobnost kao ljudsko pravo u Srbiji - Predstavljanje rezultata istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Beogradskog centra za ljudska prava (28.10.2011.)

Poslovna sposobnost kao ljudsko pravo u Srbiji – Predstavljanje rezultata istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Beogradskog centra za ljudska prava (28.10.2011.)

Iako sve ovo zvuči jednostavno i logično, većini je i dalje teško da se izbori sa dominantnim paternalističkim stavom prema osobama sa invaliditetom, pre svega onima sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, naročito ukoliko osoba komunicira na nekonvencionalan način. Zbog toga je samo kreiranje člana 12. Konvencijezahtevalo opsežne konsultacije, dok je dosadašnja praksa razmatranja izveštaja različitih zemalja članica o primeni Konvencije ukazala na potrebu da se odredbe sadržane u ovom članu dodatno pojasne kako bi se razrešile postojeće dileme.

Stoga je Komitet za prava osoba sa invaliditetom, kao telo nezavisnih eksperata sa mandatom praćenja primene Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, u septembru 2013. godine usvojio Nacrt Opšteg komentara na član 12 – Jednako priznanje pred zakonom, kao i Nacrt Opšteg komentara na član 9 – Pristupačnost. Oba nacrta nastala su kroz intenzivan proces konsultacija sa brojnim akterima, a pre svega sa samim osobama sa invaliditetom, a u cilju pojašnjenja prava i obaveza koje ova dva člana propisuju. Komitet je pozvao sve zainteresovane da se uključe u diskusiju i dostave svoje komentare do 21. februara 2014. godine.

Ja sam tvoj kolega - upoznaj me bolje!

Ja sam tvoj kolega – upoznaj me bolje!

Nacrtu Opšteg komentara na član 12. Komitet potvrđuje da je jednako priznanje pred zakonom građansko i političko pravo i da kao takvo odmah stupa na snagu u momentu ratifikacije. Takođe, član 12. podrazumeva da sve osobe poseduju punu poslovnu sposobnost, te da ona predstavlja osnovni preduslov za ostvarivanje svih drugih prava. Potpuno uživanje poslovne sposobnosti naročito je važno u kontekstulišavanja slobode i prisilnog tretmana (članovi 14. i 25. Konvencije), zaštite od zlostavljanja, zanemarivanja i torture (članovi 15., 16. i 17. Konvencije), te za puno ostvarivanje ravnopravnog učešća i nezavisnog života u zajednici (član 19. Konvencije).

Komitet dalje ističe neophodnost razlikovanja koncepta mentalne i poslovne sposobnosti. Dok se poslovna sposobnost tiče uvažavanja odluka koje osoba donosi, mentalna sposobnost tiče se veština potrebnih u procesu donošenja odluka, koje su po prirodi različite kod različitih ljudi i koje zavise od brojnih faktora, uključujući okruženje u kojem se osoba nalazi te socijalne faktore. U Nacrtu Opšteg komentara na član 12. dodatno se naglašava da ovaj član ne dozvoljava diskriminatornu praksu gde pretpostavljena ili utvrđena umanjena mentalna sposobnost služi kao opravdanje za uskraćivanje poslovne sposobnosti, te zahteva da se osobi pruži neophodna podrška u ostvarivanju poslovne sposobnosti.

Radionica “Značaj samozastupanja za ostvarivanje prava osoba sa intelektualnim teškoćama” (31.10.-01.11.2012.)

Radionica “Značaj samozastupanja za ostvarivanje prava osoba sa intelektualnim teškoćama” (31.10.-01.11.2012.)

Kao posebno važan element pomenutog Nacrta Opšteg komentara navela bih insistiranje na tome da proces kreiranja novih zakonskih rešenja i politika, te sistema podrške, ne sprovode samo pravnici, državni službenici i akademici, već da se on odvija „uz stalne konsultacije i aktivno učešće onih kojih se ovi propisi tiču – osoba sa invaliditetom, uključujući decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kroz reprezentativna udruženja.“

I kao što rekoh, sve je zapravo vrlo jednostavno. Ne smemo zaboraviti da niko od nas ne donosi odluke u vakuumu i da se veštine potrebne za donošenje odluka stiču iskustvom. Nijedno ljudsko biće ne smemo unapred smatrati „nesposobnim“ već pokušati da na svaki način dobijemo povratnu informaciju o tome šta osoba želi i šta joj odgovara ili ne odgovara. Umesto da jednu osobu tretiramo kao stvar bez sopstvenih želja i osećanja moramo prihvatiti da je ovde pre svega reč o iskazivanju osnovnog poštovanja i uvažavanju ličnog dostojanstva jedne osobe.

Preuzeto sa: Socijalnoukljucivanje.gov.rs

Saopštenje o preporukama za poglavlje 23

U okviru kampanje otvaramo vrata za decu Evrope objavljen je naš izveštaj o preporukama za poglavlje 23. Celokupan izveštaj možete pogledati ovde .

RODITELJ PLUS = batine MINUS

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS pokrenula je nacionalnu kampanju koja ima za cilj unapređenje roditeljske prakse kroz promociju uspešnih primera u odgajanju dece bez fizičkog kažnjavanja.

Kampanja je zvanično počela 15. maja na Međunarodni dan porodice i trajaće do kraja decembra 2014.

Roditelji koji se priključe kampanji biće pozvani da potpišu „deklaraciju roditelja Srbije“, da  pozovu nove roditelje da se uključe u kampanju, tako što će i oni prihvatiti i potpisati deklaraciju, da podele svoje iskustvo u vaspitanju dece sa drugim roditeljima, da lajkuju FB stranu kampanje, pozivaju druge roditelje da lajkuju FB stranu kampanje, da popune anketu o vaspitnim stilovima, postuju dobre primere nenasilnog vaspitanja dece, obaveštavaju gradski tim o broju roditelja koji su uključili u kampanju.

Kompletno saopštenje možete preuzeti ovde.


 

 

Međunarodni dan porodice

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS ovogodišnji Međunarodni dan porodice, 15. maj obeležava kao Dan roditeljstva i najavljuje kampanju RODITELJ PLUS = batine minus čiji će cilj biti pružanje podrške roditeljima i promocija uspešnih primera u odgajanju dece bez fizičkog kažnjavanja.

Kompletno saopštenje za javnost možete preuzeti  ovde  .dissertation service

Šta izbori donose deci

Mreža organizacija za decu Srbije- MODS, izdala je saopštenje za javnost „Šta izbori donose deci u Srbiji“. Saopštenje za javnost  možete preuzeti ovde.

DISCIT Policy Brief

Sada je dostupan DISCIT policy brief-osnovne informacije na srpskom jeziku. Možete ih preuzeti ovde.

Značaj uključivanja zajednice u unapređenje prava i položaja korisnika/ca psihijatrijskih usluga

 

Centar za edukaciju istraživanje i razvoj organizuje tribinu na kojoj će biti razmotrene teme koje se tiču stigmatizacije osoba sa problemima mentalnog zdravlja i mehanizmi za unapređenje njihovog položaja. Tribina će biti održana 29. januara u 19h, u Ustanovi kulture “ Parobrod“, Kapetan Mišina 6a.

 

Teme tribine obuhvatiće pitanja diskriminacije i etiketiranja osoba sa mentalnim teškoćama, iznalaženja alternativa institucionalnom zbrinjavanju, oduzimanja poslovne sposobnosti osoba sa mentalnim teškoćama i društvenim posledicama takve prakse, a biće najavljen i inkluzivni projekat “Svaka duša je važna”, koju zajedno realizuje Centar za edukaciju istraživane i razvoj  sa Klinikom “Dr Laza Lazarević”.

 

Na tribini će govoriti:

  1. Vesna Avramović, predsednica udruženja „Duša“
  2. Mina Aleksić, predsednica udruženja „Prostor“
  3. Marina Bogdanović, projekt menadžerka, IAN
  4. Gordana Crevar, koordinatorka projekta „Svaka duša je važna“
  5. Dr Aleksandar Dimitrijević, Filozofski fakultet u Beogradu
  6. Milan M. Marković, pravni savetnik, MDRI-S
  7. Mia Popić, direktorka Centra za edukaciju istraživanje i razvoj
  8. Darko Sekulić, član udruženja „Duša“

Moderator: Miša Stojiljković, novinar B92

 

 

 

 

Zastupanje i samozastupanje osoba sa autizmom u Srbiji – najbolji interes ili ljudska prava

U Budimpešti je 26. i 28. septembra 2013. godine, održan 10. internacionalni Kongres Autism- Europe. Skup je organizovala međunarodna asocijacija Autism- Europe u saradnji sa Hungarian Autistic Society.

Kongres Autism- Europe  tradicionalno se održava svake tri godine.

Fokus 10. Međunarodnog Kongresa Autism- Europe , bio je na najnovijim dešavanjima u oblasti autizma, uključujući uzroke, genetiku, dijagnoze, rane intervencije,lečenje, obrazovanje, podršku pri zapošljavanju, prava i politike. Na Kongresu se govorilo o temama koje izazivaju mnogo interesovanja, a tiču se kretanja u informacionim i komunikacionim tehnologijama, najboljim praksama u pružanju usluga i obezbeđivanju kvaliteta života osoba sa autizmom. Takođe na Kongresu se govorilo o pravima i pružanju usluga za osobe sa autizmom, kao i o budućim kretanjima u znanju i tehnologijama u vezi sa autizmom, koje mogu uskoro postati deo svakodnevnog života.

Predstavnici naše organizacije Jelena i Milan Marković, učestvovali su na ovom kongresu, ističući značaj zastupanja i samozastupanja za osobe sa autizmom u Srbiji. U svom izlaganju govorili su o značaju poslovne sposobnosti za osobe sa intelektualnim poteškoćama i autizmom, deinstitucionalizaciji, vidovima podrške za osobe sa intelektualnim poteškoćama i autizmom u Srbiji.

Istakli su da se socijalni model invalidnosti, socijalna inkluzija i deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom mogu sprovesti samo ukoliko se uvaži princip samozastupanja.

Kompletnu prezentaciju na srpskom jeziku možete preuzeti ovde – Zastupanje i samozastupanje osoba sa autizmom u Srbiji.

Prezentaciju na engleskom jeziku možete preuzeti ovde – Advocacy and self advocacy.

Sastanak Nacionalnog odbora interesnih grupa Srbije

MDRI-S je 1. novembra u svojim prostorijama organizovala prvi sastanak sa Nacionalnim komitetom interesnih grupa (National stakeholders committee) u okviru projekta DISCIT. Projekat DISCIT je višenacionalni projekat koji se finansira iz FP7 evropskog okvira i predstavlja akademsko-istraživačku platformu koja treba da doprinese punom uključivanju osoba sa ivaliditetom u društvo putem koncepta aktivnog građanstva.

Na sastanku sa članovima Komiteta, sačinjene su smernice saradnje između istraživačkog tima MDRI-S i Komiteta, a naročito u određenim istraživačkim oblastima projekta koji predstavljaju izvesnu novinu u srpskom nacionalnom okviru. Takođe su razmatrana pitanja postojeće literature i dosadasnjih projekata i studija koji mogu da budu od koristi za dalje aktivnosti MDRI-S u datom projektu.

Međunarodna pravnička konferencija o članu 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

U Sofiji je 16. i 17. oktobra održana međunarodna pravnička konferencija o sadržini, implementaciji i izazovima vezanim za član 12. Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Tom prilikom razmatrana su dostignuća i potencijal nove međunarodnopravne norme o poslovnoj sposobnosti osoba sa invaliditetom, izazovi u njenoj nacionalnoj implementaciji, kao i projekti reforme nacionalnih sistema u svetlu promene koja predviđa da je puna poslovna sposobnost univerzalno ljudsko pravo i preduslov punopravnog uživanja svih ljudskih prava na jednakim osnovama.

Organizator skupa bio je Bugarski centar za neprofitno pravo (BCNL), koji je tom prilikom predstavio svoj višegodišnji rad na struktuiranju bugarskog modela poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom i odlučivanja uz podršku. Na skupu su, između ostalih govorili i profesor Gerard Quinn, dr Michael Bach, sudija i profesor Kristin Booth Glen, a učesnicima se obratio i Ombudsman Republike Bugarske, kao i pravni eksperti i aktivisti iz više zemalja.

18. oktobra održan je regionalni sastanak za predstavnike zemalja balkanskog regiona, pri čemu su prezentacije održali i partneri sa projekta PERSON, između ostalih i pravni saradnik MDRI-S Milan M. Marković, koji je ukazao na nedostatak političke volje i blokadu pravne refore na datom polju, ali i izdvojio saradnju sa kancelarijama Republičkog zaštitnika građana i Poverenikom za ravnopravnost.

Svetski dan mentalnog zdravlja

 

10. oktobra 2013.godine, na Trgu Nikole Pašića obeležen je Svetski dan mentalnog zdravlja. Naša organizacija je učestvovala u promociji mentalnog zdravlja u Srbiji!

Izveštaj FRA o poslovnoj sposobnosti osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama

Jednakost svih osoba pred zakonom je davno ustanovljeno i priznato načelo ljudskih prava. Međutim, zakonodavni okvir u mnogim zemljama Evropske unije (EU) dozvoljava da pod određenim okolnostima poslovna sposobnost osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama bude ograničena ili ukinuta. Od stupanje na snagu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja donosi brzu i značajnu promenu u zemljama koje su je ratifikovale, ovakvi zakonodavni okviri prolaze fazu transformacije. Pristup invaliditetu zasnovan na ljudskim pravima, koji stavlja osobu u centar svih odluka koje se tiču njenog života, doveo je do preoblikovanja pitanja poslovne sposobnosti tako da obezbeđuje podršku osobama sa invaliditetom pri donošenju odluka.

Izveštaj Agencije Evropske unije za fundamentalna prava (FRA) analizira trenutne pravne standarde po pitanju poslovne sposobnosti u zemljama EU na osnovu iskustava ispitanika koji su ili lišeni poslovne sposobnosti ili im je poslovna sposobnost ograničena. Ovaj izveštaj otkriva nesklad između obećanja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i realnosti sa kojom se osobe sa invaliditetom suočavaju svakog dana u EU i na taj način želi da doprinese poboljšanju situacije.

Izveštaj na engleskom jeziku možete preuzeti – ovde.

Izveštaj daje jasan pregled zakona i prakse i predstavlja značajan izvor za zastupanje prava osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama u zemljama Evropske unije i zemljama u procesu integracije.college essay advice

„Sklonjeni i zaboravljeni – segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji“

Dostupan je kompletan izveštaj „Sklonjeni i zaboravljeni – segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji“.

Možete ga preuzeti ovde.

 

 

Snimak konferencije sa predstavljanja izveštaja možete pogledati ovde.

Predstavljanje izveštaja o položaju dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u institucijama socijalne zaštite

Pet godina nakon izveštaja „Mučenje kao lečenje“, koji je Disability Rights International (tada MDRI) objavila u novembru 2007. godine, lokalni tim ove organizacije (MDRI-S) sa partnerima objavljuje novi izveštaj pod nazivom „Sklonjeni i zaboravljeni – segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji“.

MDRI-S će predstaviti svoje nalaze koji opisuju još uvek prisutna kršenja ljudskih prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji, koji su prinuđeni da svoj život provode u institucijama. Izveštaj opisuje decu i odrasle koji žive u izolaciji, bez ikakvih sadržaja, i ukazuje na uskraćivanje medicinskih tretmana, zloupotrebu lekova i još uvek neregulisanu upotrebu fizičkog sputavanja ovih osoba.

MDRI-S poseduje foto dokumentaciju koja potkrepljuje ove nalaze.

Predstavljanje izveštaja održaće se u utorak, 9.10.2012. u 12:00 sati u Velikoj sali Medija centra, Terazije 3.

Simultani prevod je obezbeđen

Kampanja RADIM = VREDIM koja promoviše pravo na rad osoba sa intelektualnim teškoćama

Pogledajte video reklamu koja je nastala u sklopu projekta „Ujedinjeni u akciji: Zapošljavanje osoba sa invaliditetom kroz javno – privatno partnerstvo“ uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Više informacija o ovoj temi možete pronaći ovde.

O poslovnoj sposobnosti i produženju roditeljskog prava

U svakodnevnom radu, MDRI-S susreće se sa velikim brojem pitanja o poslovnoj sposobnosti. Mnoge državne službe uvetuju roditelje dece i mladih osoba sa intelektualnim teškoćama da produže roditeljsko pravo odnosno oduzmu poslovnu sposobnost svojoj deci ukoliko žele biti korisnici usluga. Pri tome im ne pružaju potpune informacije o ovoj problematici. Kako bismo im pomogli da dobiju odgovore na neka od pitanja, organizovali smo jednodnevne seminare u Zaječaru, Paraćinu i Leskovcu.

Nakon što je pogledan kratak dokumentarni film „Pravo da donesem odluku“, otvorila se diskusija. Roditelje je najviše zanimalo što njihova deca gube u slučaju produženja roditeljskog prava ili lišenja poslovne sposobnosti, da li je ono uvet za dobivanje tuđe nege i pomoći i da li su oni u obavezi isto sprovesti nad svojom decom. Mnogo pitanja bilo je vezano i za proceduru odnosno za to kako ovaj postupak izgleda u praksi. Na ova pitanja, odgovarale su Kosana Beker, pravnica iskusna u pravnom zastupanju osoba sa teškoćama i njihovih porodica te Dragana Ćirić Milovanović, izvršna direktorka MDRI-S. One su takođe objasnile zašto trenutna praksa lišavanja poslovne sposobnosti predstavlja kršenje prava osoba te kojim bi se to mehanizmima moglo postupno izmeniti.

Aktivnosti su podržane od strane Balkanskog Fonda za Demokraciju u okviru projekta Promoting Self-Determination and Inclusion in Society for Persons with Disabilities in Serbia.

Treći ciklus obuka o pravima i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Paraćinu, Leskovcu i Zaječaru

Tokom maja na tri lokacije u Srbiji održan je III. i završni modul radionica o pravima i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je bio posvećen značaju  umrežavanja na lokalnom nivou i mrežama podrške za razvoj socijalnog preduzetništva.

Učesnici u Zaječaru okupljeni oko ideje za pokretanje radionice za proizvodnju kesa, započeli su sa razvijanjem ove ideje, a sledeći korak koji ih čeka je apliciranje i traženje donatora. Učesnici su dobili detaljne informacije o izradi biznis plana. Radionicu je vodila gospođa Snežana Savić sa Ekonomskog instituta u Beogradu. Tako su tokom radionice učesnici mogli da ocene održivost svoje ideje. Predstavnici lokalne samouprave istakli su da su inicijative ovog tipa dobrodošle i da lokalna samouprava ima volju da podrži takve akcije. Predložili su predstavnicima organizacija  mogućnosti za korišćenje postojećih resursa kao što je biznis inkubator u Zaječaru – poslovni prostor za preduzetnike koji se bave proizvodnim i uslužnim delatnostima.

Učesnici u Paraćinu su dobili informacije o mogućnostima osnivanja udruženja građana i prednostma udruživanja roditelja na lokalnom nivou. Takođe, učesnici su bili u prilici da se upoznaju sa mogućim oblicima finansiranja. Tom je prilikom Jelena Mihailović iz Balkanskog fonda za lokalne inicijative BCIF predstavila  program „Aktivne zajednice“ koji je namenjen finansiranju manjih lokalnih akcija. Reč je o malim grantovima, a program je namenjen upravo manjim organizacijama i neformalnim grupama  građana.
Učesnici u Leskovcu su  podeljeni u dve grupe, s obzirom da je reč o roditeljima male dece i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama. Prva grupa bavila se pitanjem ostvarivanja prava na obrazovanje, inkluzivnim programima, mogućnostima i preprekama. U drugoj grupi, koja se bavila zapošljavanjem, učesnici su se upoznali sa postupcima za pokretanje socijalnog preduzetništva, primerima dobre prakse i  bili podstaknuti na razmišljanje čime raspolažu i na koji način da to najbolje iskoriste.
Učesnici svih radionica su izrazili zadovoljstvo ovakvim vidom edukacije i složili se da ih seminari inspirišu da pokrenu neke nove usluge i poboljšaju postojeće.
S obzirom da su roditelji imali potrebu da im se pojasne određene nedoumice vezane za lišavanje poslovne sposobnosti, drugi dan seminara bio je posvećen upravo pitanju poslovne sposobnosti i posledicama ovog postupka za ostvarivanje pojedinih prava. Ove radionice su vodile Kosana Beker, pravnica i Dragana Ćirić Milovanović, izvršna direktorka MDRI-S.
Radionice su održane u okviru projekta  „Ujedinjeni u akciji: Zapošljavanje osoba sa invaliditetom kroz javno/privatno partnerstvo“. Projekat se realizuje uz podšku Evropske unije, a ima za cilj da poveća učešće osoba sa invaliditetom u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite i zapošljavanja. Kroz kreiranje mreže lokalnih aktera nastoji da poboljša postojeće i kreira nove usluge namenjene osobama sa invaliditetom i promoviše socijalno preduzetništvo kao održivi model zapošljavanja.